Leta provodim u malom mestašcu na moru,
posebnom po šarenilu kuća sagrađenih uz
talase i ljubavi meštana prema čamcima.
Svaki ima svoju priču.
Moja je vezana za plavi čamac u koji kada uđem
se osećam kao na mekim, toplim i u osmeh
razvučenim usnama. Nije potrebno ništa da učinim,
sem da se udobno smestim a on me vodi na
pučinu sve dok ne dotaknemo liniju horizonta.
Taj dodira mora i neba na telu, u zagrljaju plavetnila,
je savršeni osećaj poput bljeska božanstvene svetlosti.
U smiraj dana, ljuljuškajući, vraća me put obale srećan
što me je vodio i smirenu i zadovoljnu vraća, da bi
nastavio da me čeka, tamo gde zna da ću se uvek vratiti.
Da ponovo plovimo i osetimo tren dodira neba i mora.
Plavi čamac i ja.
Objavio
Lady u 14:59 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (12) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (12) | Pošalji komentar
)