*
U zoru zaigraju misli
i slika polja pod kapcima,
miris pokošenog žita
a boja u oku nestvarna,
naslikana rečima.
Komentari:
Мени је прва мисао најважнија!
А прва мисао увек иста
)
ja bih , da sam kraljica svoje kraljevstvo smjestila uz more i nizije...evo bash ovakve...tu mi je srcu najtoplije
@Nurlisoul, to je onda
more polja pod kapcima...
zlatno buđenje
beskonacna polja
zlato u ocima
@jullie, zlatno vala
@dakkalvar ,sta ima lepse od beskonacnog pogleda,
bilo peko polja, put neba ili mora?
@ yin , žitno zlato
pogled u oci koje volis i koje te vole
U zoru moze mnogo stosta da zaigra
mislim da su misli, tada, najmanje potrebne
ja sam svoje misli poslao na edukaciju, na folklor, videtjemo shta tje biti kada se vrate ;D
...Jedna bolna rana- z a v i c a j...
@dakkalvar,pogled u oci koje volis i koje te vole-sta da dodam?nista!
@ Belladonna,posto si vanzemaljka prastam ti sto ne znas da zora nije bitna
)
@poglavica , pazi kad sam i ja svoje poslala ali nizvodno.Samo tesko ce da se vrate uzvodno
)
@Orion, lici na nostalgiju.
Ovde pise reci nesto:
Cek prvo da kasljucnem da mi bude lepsa boja glasa.
Dobra noc, Lady.
Prvi put sam ovde odajem prve utiske.
Svanulo mi od ove slike + stiha.
Opis bloga ti je jako jako sladak, mozda nisu prave rec sladak, mozda dubok, mozda sam se pronasla u njemu. Ala sam iskomplikovala, ma shvatices
)
I jos kad cuh Manu Chao, stvarno svice
)
Eto tako.
Odoh sad lagano da te ne probudim.
@Jelena, shvatila sam
I nisi me probudila
)
Imas pravo, Lady. Znas, dok gledam tvoje fotografije, misli me odnesu kroz backa i banatska polja, sve do Suboticke pescare koja sam gazio vojnickom cizmom krajem proslog vijeka. A onda Poglavica pomene folklor i ja se sjetim susreta sela u Timockoj krajini i onih vlaskih igara i muzike. Pozove te drugarica u Porec i ja se sjetim onih meduza od kojih me jos uvijek koza pece i svih onih malih crnih jezeva koji su me cekali na obali kad bih izlazio iz vode, cije bodlje takodje jos uvijek osjecam. (Ovo nije turisticka antipropaganda jer Porec je zaista divno mjesto sa njegovom Plavom i Zelenom lagunom- kao u filmu). A onda te jos pozove na pecanje i ja vidim sebe kao bosonogog djecaka kako trckaram pored Tare i Lima i pecam pastrmke. I tako me obuzme nostalgija...
I sada, poslije svega toga pozelim da se popenjem na Bjelasicu, Durmitor ili Lovcen, pa da vrisnem, da se cuje do neba i jos dalje- kroz citavu Vaseljenu. Na zalost, Bjelasica je suvise daleko, a da to ovdje uradim za deset minuta bi stigla bolnicka kola sa policijom i vatrogasnom sluzbom. Preostaje mi samo, kad dodjem umoran sa puta, da uzivam u vasim blogovima i vasoj kreaciji, i ako nemate nista protiv, da se ponekom od vas javim sa nekim stihom, slikom ili fotografijom...
Zasto bi iko imao protiv?
moj blog je Buđenje, a ne volim jutro, heh...no ova slika je svakako upečatljiva...moj kraj čine "...VISOKA, ŽUTA ŽITA..." obožavam panonsko more ;-)))
@mutti,
)
