BAŠTA MOJE BAKE
Iz te perspektive bila je to najveća bašta
na svetu. Najveća i najlepša koju sam mogla
da zamislim. Puna čarolija koje su nastajale
mešanjem boja raznovrsnog cveća i mirisa.
Bilo je to veliko, najveće cveće na svetu.
Neki bi mi cvet dosezao do kolena, drugi
do struka. Orah na kraju bašte širio je svoje
grane viskoko do neba. U svoj toj lepoti
trčkarali su i čavrljali veseli žuti pilići i
kokodakala po koja, najveća, koka na svetu.
Petao, takođe najveći na svetu bi se samo
ponekad oglasio. Dovoljno da bi koke
počele da se šepure zabacujući svoje zanosne
glave i zavodničke poglede uvek u njegovom
pravcu. Ali uvek bi se našla neka koja ga nije
gledala, a na koju bi se on baš namerio.
Sada, iz ovog ugla sve je to obasjano drugim
svetlom i jednim narandžastim cvetom.
Onim koga je baka najviše volela...
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar
a mozda joj se bas taj cvet i nije dopao, nije mu se obradovala…Ne znam, ni dan danas mi to bas nije jasno