moje dete danas jede iz malih šarenih limenih tanjirića iz kojih sam ja jelča kao dete
))
nnekih stvari ne mogu da se oslobodim upravo iz razloga koje si navela.U njima su sećanja na detinjstvo, na toplinu, bezbrižnost, na baku
ali je tako dobar osjecaj kada se i od te iluzije oslobodimo....stvar-materija-rasclanjena na atome ipak je ili nije sustina stvari same a to je nase sjecanje i emocije koje smo u nju ugradili....
Uf , moja kuća liči na jednu veliku" kutiju ". Ustvari sada smo se prebacili i na drugu kuću sa ostavljanjem stvari koje nam nešto znače . I to je baš tako kako si napisala, samo što kod mene niko ne govori reč " bacanje " svi imamo nešto što nam znači
Jedva sam se odrekla gomile stvari, i sad mi nabacujes kompleks da sam bacila uspomene
Uspomene su pretile da ce mi uzeti realnost zivota....i sta da ti kazem...zao mi je ali...bacala sam...bukvalno...i uspomene....
Iz svakog perioda svog života sačuvala sam bar nešto, neku sitnicu, jedino tako mogu ponovo dozvati osećanja koja sam tada imala, držeći tu stvar u rukama
Inače ja sam "operisana" od svega što je materjalno i to mi najviše svi zameraju.Nikakav odnos nemam prema materjalnim stvarima
@lazarica ,ti tanjiri, kašikice, i slične stvari uvek imaju neku lepu pričicu.I zato su prigodne da se daju detetu kako si ti učinila jer usput pričaš neke doživljene bajke. Priče od svoje bake
@Jezgro, hahaha nisam ynala da se tako yove. HRČKOV KOMPLEKS
. Baš mi se dopada
@nurlisoul , ja ne bih to nazvala iluzijom. To je deo naše stvarnosti iz prošlosti. I nikako ne spadam u one koji od prošlosti žive.Naprotiv.Toga se prosto plašim. Ali detalji koji te vrnu, sevnu ili bljesnu, svetlošću i mirisom nekog trenutka su samo deo
miljea spakovanog u folder zvani PROŠLOST.
@gulanfer .Da, moja drugarica je upotrebila tu ružnu reč bacanje.I sigurno da je ne treba koristiti za drage stvari.A kada se ima kuća, onda se obično ima i podrum i tavan ili kako kažeš još jedna kuća ili šupa u dvorištu pa se samo slaže.
@AnaM , ih ne nabacujem ti kompleks.Pa ne čuvam ja baš svaku stvar. Ali neke su posebne. Te ostaju zauvek
@vojslav , jesu
)
@lazarica, u tome je poenta. U tim nekim, ponekim važnim, nekako "obeležavajućim" stvarima.Da, na to sam mislila.
@Tay, била сам у прилици да правим промене у животу и правила сам их. Чак врло велике и значајне.Али нисам бацала оно што је обележавало мој живот тог периода.Наравно оно што се могло сачувати. Никако нисам мислила да се чувају изломљене ствари, умољчана градероба, исцепане слике и слично. Има периода које би човек најрађе заборавио, али се бацањем неких лепих ствари из периода који се лоше завршио сигурно не стиче заборав, него заваравање. У једном тренутку се ипак сети свега и када бих помислила на то да сам све бацила
верујем да бих се осећала лоше, чак кукавички. Јер или си нешто превазишао или ниси.
