29/4/2006
PIŠUĆI GUBIM ŽIVOT

Ne plaši se

neću ti ništa,

ja samo činim stvari

zbog kojih

se često kajem,

a pišući razlažem život

da bih ga spasao.

Kroz ritam

uspavanog stiha,

vezujem deo prošlosti,

da bih stvorio

dovoljno prostora

za našu budućnost.

U noćima

nasmejanog Meseca

prizivam toplinu

dlanova tvojih

nežnost usana

i ritam tvog tela

što otvara prostor

i lomi ga

krilima šarenog leptira

Hoće li sudbina

pričati bakinu priču

sa srećnim krajem?

Znam, loša su vremena,

al nada treperi

ko ribarska luč

na pučini...

 

Andrija B.

Objavio Lady u 16:48 | kategorija: poeziju
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

TO.. "pišući razlažem život da bih ga spasao"
Poslao zaratustra u 00:51, 30/4/2006 | Link | |
PREDIVNE RECHI , ZAR NE ...TAKO JEDNOSTAVNO OPISANO
Poslao dreamybanny u 01:49, 30/4/2006 | Link | |
...jesu losha vremena.
Poslao ffrida u 02:39, 30/4/2006 | Link | |
...u ischekivanju boljih...
Poslao Lady u 10:17, 30/4/2006 | Link | |
Prekrasno!
Poslao Ida u 13:04, 30/4/2006 | Link | |
nada treperi..tu je
Poslao Lady u 15:21, 30/4/2006 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>