13/4/2006
STIHIJA

Uvek kada su velike kiše, 

kada su visoke podzemne vode,

i kada reke napuste svoja korita, 

seta kao koprena mi se navlači na oči.

Mir onih koje volimo,

koji su u podzemlju i sazvežđu

čiste ljubavi , postaje narušen.

Ono što se u duši primiri,

nadolazeća voda razgrne,

ogoli bolna sećanja

i otvori dugo vidane rane.

Lepota vode i strahota koju

svojom snagom izaziva.

Nadire, prolazi, ruši.

Nalazi puteve koje hiljede

ruku ne mogu da zatvore.

Pored dubokih ličnih, tužnih sećanja,

nastaje još veća nesreća

zbog novih nestalih života,

zabrinutih pogleda,

plačom umusanih dečijih lica,

beskućnika sa smotuljcima na leđima  

koji će sutra tražiti novi dom.

A po koji pas ostaje na ivici

i tužno gleda u pravcu svoje

vodom odnete kuće.

 

 

 

 

Objavio Lady u 15:57 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (14) | Pošalji komentar
Komentari:

Pošalji komentar

Suza mi se omakla .Nemoj razmišljati o tome molim te.
Poslao SKVO u 15:54, 13/4/2006 | Link | |
Tuzna stvarnost...
Poslao Lady u 16:00, 13/4/2006 | Link | |
Poslao miriam u 16:14, 13/4/2006 | Link | |
Tako je i mnogo ce vremena proci da se sto sta normalizuje.
Poslao Lady u 16:17, 13/4/2006 | Link | |
e lady nek su samo svi živi!kutje su da se grade i ruše!jeste teško,ali nek samo izvuku svoje žive glave!
Poslao proteus u 18:07, 13/4/2006 | Link | |
Sigurno da je to najvaznije.
Poslao Lady u 19:57, 13/4/2006 | Link | |
slutiš slutiš - džabe
Poslao SRNA u 22:05, 13/4/2006 | Link | |
@Srna, ne razumem tvoj komentar
Poslao Lady u 22:20, 13/4/2006 | Link | |
volela bih da se ne suočavamo uvek sa posledicama, da ljudi misle na vreme, da brinu i budu odgovorni, tuga je šta sve ta voda nosi
Poslao drvo u 22:32, 13/4/2006 | Link | |
....
baš si me rastužila....
Poslao Sonatica u 22:44, 13/4/2006 | Link | |
Ma ja mislim da je to sve opomena nekoga odozgo, prirode ili već koga, da se čovek ne prsi baš mnogo, da su te sile ipak jače od nas običnih smrtnika! I da se uvek, baš uvek treba živeti u skladu sa prirodom oko nas, a ne protivu nje, sve mi se čini da mi sve što radimo je ovo drugo, protiv. I to nam se naravno obija o glavu, pre ili kasnije!
Poslao zangrad u 10:22, 14/4/2006 | Link | |
"Pored dubokih ličnih, tužnih sećanja,

nastaje još veća nesreća

zbog novih nestalih života,

zabrinutih pogleda."

ovo sam komentarisala
Poslao SRNA u 10:35, 14/4/2006 | Link | |
Rekal si slutis...dzabe. Zasto bih slutila nesrecu, opisivala sam je.A tuzna secanja se odnose na moje roditelje koji su pokopani i svaka polava me izbezumljije...podzemne vode me zgrazavaju.Besmisleno je to ali je prisutno.
Poslao Lady u 12:42, 14/4/2006 | Link | |
Nekada je tesko uskladiti se sa prirodom, ali si u pravu Zangrad.
Poslao Lady u 12:50, 14/4/2006 | Link | |


Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>