- Baci te stare stvari.
- Ne mogu.
- Šta će ti?
- Da ih ponekad pogledam, dodirnem.
- Samo skupljaju prašinu.
- Ubrisaću.
- Ne koristiš ih.
- Neka, volim ih.
Lagano premećem stvari iz ruke u ruku. Odavno nisu u
upotrebi. Stoje čuvane ljubavlju.Mirišu starinom, obojene patinom.
Ostavljene u kutije da ne nestanu u zaboravu. Pod prstima osećam
trenutke, mirišem sećanja. Dlanovima ih primičem licu i dišem.
Jednu po jednu. I osmeh zahvalnosti me obliva. Pažljivo,
poput lomljivih kristala ih vraćam u očišćene kutije i polažem
do nekog sledećeg dodira. Sada znam da ću o njima uvek brinuti.
Zbog ove radosti koju su mi priuštile. U njima je deo mojih voljenih
i deo mene. Deo života koji one čuvaju. A život se ne baca.
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (9) | Pošalji komentar