Starost je već dugo harala izmorenim telom.Potpomognuta
bolešću utirala je svoje staze iako je i sama po sebi bila
dovoljna. U želji za životom u prirodnoj borbi za održanjem,
u nagonu koji je najjači od svih ishod je ipak uvek isti.
Razvija se borba za svaki mesec, za svaki dan, za svaki sat.
Besmisleni rat u normalanom sledu dogadjaja, na koje čovek treba
da je pripremljen. Postoji izreka koja kaže da bi svaki čovek koji dovoljno
dugo živ mogao da doživeo svoj "rak". Svoju bolest.Svaka smrt je strašna,
ali srećno proživljen život i dočekana duboka starost treba da donesu
spokoj i želju za smirajem posebno u nedostatku kvaliteta života koji se iz
dana u dan sve više razvija i onemugućava ga u njegovim najosnovnijim
svakodnevnim potrebama. Ali protiv biologije se ne može ništa.
Savremena medicina omogućava da se život značajno produži,
bližnji da svi nedostaci budu nadomešteni na sve moguće
načine i opet je ishod isti.I kada smrt, čak pažljivo, dođe u
snu i donese olakšanje i starcu i okolini, skotrlja se suza
oproštaja ostavljaći na obrazu trag jednog minulog života.
Objavio
Lady u 21:49 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (29) | Pošalji komentar
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (29) | Pošalji komentar