18/9/2006
IGRAČKA

Ceo dan rominja kiša. Smenjuju se oblačni i sunčani trenuci,

suze i radost. Dobro i loše raspoloženje. Dan obeležen

jednim razočaranjem, jednim lepim mejlom i "igračkom".

Kupila sam sebi igračku i igram se ceo dan. Učim, vežbam,

podešavam.Novi mobilni telefon.Dobar je, ima sve važne

funkcije, a nadam se da će biti i kompatibilan sa onima sa

kojima razmenjujem poruke i sličice.Svako to zrnce svetlosti

koje nosi neku misao je deo trenutka koji želimo sa nekim

da podelimo. Nekad iz želje a nekad iz potrebe. Poslovne,

ljubavne ili informativne, svejedno. One su postale deo nas

u jednom novom svetu, u jednom novom svetlu. Pogled uperen

u ekran a potom u nebo.Kao da postoji želja da je ispratimo

do dlana sa kog će se pročitati, ili neverica i radost

da razdaljina za reči više ne postoji.

 

 

 

 

Objavio Lady u 21:28 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar
18/9/2006
PROSTOR

Polazila sam i vraćala se,

lomila prste i cupkala u mestu,

pogledala levo - desno,

treptala, žmirkala,

uzdisala

i tražila nekoga ko bi razumeo

moje misli, pretočene u reči,

nekoga ko bi znao da shvati.

Kada nikoga nisam našla

potražila sam prostor

koji bih ispunila svojim rečima.

Bez straha da će se pogrešno tumačiti,

bez bojazni da će biti zloupotrebljene.

Svoje reči nežne i iskrene,

svoje reči oštre i istinite.

Reči u osećanjima,

istinu u ljubavi.

Osećanja u rečima,

ljubav u istini.

Taj prostor,

sam pronašla,

reči ostavila tamo,

a misli i osećanja

i dalje putuju samnom.

Kroz život;

kroz strah,

kroz ljubav,

kroz radost,

kroz tugu.

 

 

 

 

Objavio Lady u 01:31 | kategorija: rechi
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (5) | Pošalji komentar