9/6/2006
SNOVIĐENJE

Hodala sam danima

ulicama, 

livadama,

brdima, 

obalama nadanja

i tražila

što mi je oteto.

Hodala i pitala se

kako neko

uzme tvoje,

bez pitanja,

bez stida,

bez srama. 

Oduzme

deo života.

Povređena,

bolna,

nastavila sam 

uspavanog srca

sve dok nisam usnila sklupčana,

kao ranjena ptica,

osakaćenih krila.

U mukama strašnih snovidjenja

ugledah svoje.

Iz magnovenja sna

pojavilo se kao nada

i kao tuga neostvarne želje, 

u snu koji nisam prestala

da sanjam.

 

 

 

 

Objavio Lady u 21:40 | kategorija: poeziju
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (10) | Pošalji komentar