3/4/2006
ODAJE SNOVA

Kada se krivudavom cestom odvojiš od grada i utoneš u
mir obližnje planine čuje se samo buka motora i vidi svetlucanje
proleća koje se šareni livadama, proplancima,šumarcima,
okućnicama prelepih sela i padinama dalekih brda. 
Šepure se grane, ovde visoko iznad grada, pod ostacima snega
koji se topi. Zemlja je već topla i iz nje su krenuli mali izdanci, 
ali tamo malo više, u daljini na kosini  krovava, zadražava se još
belina iz snova. Sve je nespojivo, u ovlikoj lepoti gotovo nestvarno 
ali su ipak  te mile biljke promolile svoje plave prvence i kao da se
čude šta se to zbiva.
Vuče me pogled odlutao kroz prozor automobila, da odem u belinu 
izmedju snega i neba, i pustim dušu da peva, i srce da  plače.
Volela bih da taj osećaj jednom podelimo. To je draž potpune 
nesputanosti, osećaj slobode. Kao da sve nestane u prostoru koji
te okružuje. Zamišljam kućicu napravljenu samo za nas čija je toplina,
toplina  naših tela, čija je radost veselost naših duša, čija je sreća, naše
postojanje, a osećam da se topimo poput snega, da odlazimo poput zime.
Ovo prolećno  bujanje nas možda pretvori u neke pupoljke koji se ne
rascvetavaju i dopusti nam da tako dočekamo, u nekoj vrsti nirvane,
neku novu zimu, neko novo proleće ili staru nedočekanu nadu.
A možda, kao što godišnja doba nalažu  treba da prepustimo mesto  
drugima i povučemo se u odaje naših snova.
Objavio Lady u 20:23 | kategorija: tekstove
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (18) | Pošalji komentar
3/4/2006
MIKA I MODILJANI

IKONA

Zaboravi da negde na svetu postoje

nekakvi tvoji muževi,

i moje žene,

i postelje u kojima su snovi zanat.

Neka drumovi budu

za mene i tebe pruženi

ove slučajne večeri

daleko

u nepovrat.

Možda smo zato rođeni

da jednom tuda odemo.

Da ti milujem kosu

kao da sam prvi.

A posle

da jedno drugome

malo lepoga dodamo

uz dve-tri mrve ljubavi

i jednu krpicu krvi.

nikad neću zbog tebe

ići da ločem rum,

ni da sročim za večnost

najbolju pesmu kraj čaše.

Malo mi se osmehni

kad se vratiš niz drum.

I, nemoj da mi mašeš.

Ni ja neću da mašem.

 

M.Antić

 

 

Objavio Lady u 07:33 | kategorija:
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (12) | Pošalji komentar