29/4/2006
PIŠUĆI GUBIM ŽIVOT

Ne plaši se

neću ti ništa,

ja samo činim stvari

zbog kojih

se često kajem,

a pišući razlažem život

da bih ga spasao.

Kroz ritam

uspavanog stiha,

vezujem deo prošlosti,

da bih stvorio

dovoljno prostora

za našu budućnost.

U noćima

nasmejanog Meseca

prizivam toplinu

dlanova tvojih

nežnost usana

i ritam tvog tela

što otvara prostor

i lomi ga

krilima šarenog leptira

Hoće li sudbina

pričati bakinu priču

sa srećnim krajem?

Znam, loša su vremena,

al nada treperi

ko ribarska luč

na pučini...

 

Andrija B.

Objavio Lady u 16:48 | kategorija: poeziju
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (6) | Pošalji komentar