Miro

Živeli!

Ta je misao lutala tamo-amo polumračnim

odajama njegovog uma da bi, zadobivši

konačan i nepromenljiv oblik, izronila.

Bila je takve siline da nije mogao, i da

je hteo, da je obuzda; od onih što uzimaju

od jednih mnogo, od drugih malo, dok treće

pod svoje okrilje stavljaju. Bila je to misao

ogromne razorne snage i stvaralačke moći,

dostojna Boga; jednostavna i svakom

prijemčiva, a pokatkad nelogična i nestvarna.

Još uvek nesvestan njenog postojanja,

izgovarajući reči molitve, izrekao ju je.

Jednom izgovorena, preobražavala je sve;

ostavši nepredvidiva i sveprisutna,

retkima dostupna.

N.Krga

Neobičan san sam noćas usnila. Sanjala sam da sam dečak.

Da sam radila sve ono što nisam, jer sam bila tiha, mirna i

poslušna devojčica. Bila sam tiha, dobra i poslušna devojčica.

A u ovom snu sam se popela (o) na na tavan, gde je deci bilo

zabranjeno i našla  se medju milion stvari koje su zagolicale moju

maštu. Kako sam u snu bila dečak pažnju su mi privukli neki

bodeži ostavljeni ko zna od kada i ja sam ih bacala (ne mogu

da govorim u muškom rodu, a pokušaću) u obližnje grede bez

trunke straha da će se neko pojaviti i grditi me. Rukom sam

razvlačila paučinu, dodirnula neku poluraspadnutu ubuđalu vreću,

mahala starom metlom prema osinjaku izmedju crepa i grede i još

kojekave strašne stvari radila. Našla sam i jedno ogledalce za dame,

sa drškom i malim izrezbarenim okvirom i to strpala u džep

od pantalona za jednu devojčicu koja mi se sviđala. Zamišljala

sam, tako kao dečak, kako će se ona jedne noći  iskrasti iz

svoje kuće i sa ogledalcetom sa kojim sam je očarao doći

u moje snove. A onda sam sanjao samo nju. Kada sam se

probudila u košmaru snova kojih bi bilo previše da bi se

nabrajali,  nisam mogla da se osvestim šta je sad tu zbilja a

šta san. Budeći se sam shvatila da sam se na kraju sna

vratila u onu devojčicu koja se izšunjala iz kuće i otišla u snove

dečaku koji ju je prizivao.

Bilo je lepo, kao u bajci.

Da li vam se dogodilo da nekad  volite toliko jako

da zaboravite  zašto ste zavoleli?

Da li vam se dogodilo da nekad bežite toliko dugo

da ste zaboravili zašto ste počeli da bežite?

Da li vam se dogodilo da nekad tugujete toliko mnogo

da ste zaboravili zašto ste počeli da tugujete?

Miro,selo

Pogled sa devetog sprata, bez ikakve prepreke u daljini,

dopušta uz malo mašte da prolećno jutro obojite bojama

koje vam prelamanje svetlosti kroz trepavice omogućava,

ili da u beskrajnom plavetnilu neba dočarate sebi koloritnu

sliku poput ovog Miroov sela. To je već kasno proleće koje

ja puno više volim od promenjljivog početka.

Vreme kada više nema toliko kolebanja kao ovih dana.

Vreme koje je samo po sebi zagrljaj. Široko raširene

ruke prirode. I uz toplu kaficu, ovde medju pticama,

prepuštam se osećanjima radosti i tuge koja se komešaju

mislima....prekida me zvonjava telefona.

- Idemo negde da se zabavimo po ovom suncu?- pita.

- Idemo - odgovaram, lica razvučenog u osmeh. 

                    SEĆANJE

ZEMLJA NE MORA BITI ROĐENA

Zemlja ne mora biti rođena
Ali se uvijek voli
Makar u moru nježno-ledena
Bila voda i to bez soli
Na dnu pijesak kao kreda
A zrak pijan kao od vina
I borova četa blijeda
O zalasku gola, nevina
Zalazak u valu etera
Takav je da ne shvatiš
Je li kraj dana ili svijeta
Ili o novoj tajni razmišljaš

A.Ahmatova

Hensley

Dan je počeo lepo.Kupanjem

jutra toplim prolećnim kapima

kiše. Golicale su lice poput

suza radosnica koje su donele

sećanje na davni devojački

događaj vezan za ovaj datum.

Uspomena sveža kao današnja.

Radost velika, što još traje...

a sreća  je uspeti "na mestu tako

krhkom  kao što je svet..."