Igrom slučaja mali vrabac nekom prilikom uleti u loše društvo , i tako navataju njega jasterb i šantavi matori golub u mašinu .Jastreb srola na brzinu jedan džok onako za razgibavanje pa povuče jedan dim doturi ga ćopavom golubu a ovaj ispuštajući dim na kljun doturi džok malom vrapcu ; " evo povuci i ti jedan dim "
Mališa ko mališa , željan da bude veliki pre no što i jeste svojski povuče pa strese ono svoje perije ........" i mali , jel osećaš nešto ? ..........nita - Ništa !? ,aj vuci još . Uzme vrapče onaj tompus pa opet iz dubina pluća krene da srče ....." I ? ..........jel osećaš nešto ? - Nita , opet će vrapče . Ništa , ovog puta besno šantavi golub , dobro aj sada sve ovo , vrapče uze pa do kraja završi poso . Hehehehe , smeje se jastreb , jel osećaš sad mališa nešto ? - NITA ........ma kako ništa zgrabi ga kos i poče da trese , kako ništa ?
.........pa neosećam ni kjun , ni pejije , ni piste ni oci , ni .........nita neosećam majkemi .
Bojim se ovih dana da smo kolektivno ušli u loše društvo , ne osećajući ništa šta nam se dešava korak po korak gubimo kontrolu i nad delovima samih sebe , Davnih godina je gubitak osećanja uticao na periferne delove pa neobraćajući pažnju na signale što slali su gubili smo oči , uši , nos da bi prestale potrebe i za usnama , prstima ili kod nekoga čak i za celokupnom kožom . Negde duboko u sebi nadajući se da svi ti organi mogu da se regenerišu sve dok imamo dva najbitnija pod svojom kontrolom .......glavu i srce . Ipak , kada bacim pogled preko ramena pa se pogledom vratim ispred sebe ................nita , nita ne osecam : ni kjun , ni pejije , ni piste , ni ..........
jebem ti život kad ti ga zagade par ljudi svojim lošim društvom , samo za razliku od početka priče ja ih nisam hteo u svojoj blizini , kući , ulici ...........svome gradu
Mališa ko mališa , željan da bude veliki pre no što i jeste svojski povuče pa strese ono svoje perije ........" i mali , jel osećaš nešto ? ..........nita - Ništa !? ,aj vuci još . Uzme vrapče onaj tompus pa opet iz dubina pluća krene da srče ....." I ? ..........jel osećaš nešto ? - Nita , opet će vrapče . Ništa , ovog puta besno šantavi golub , dobro aj sada sve ovo , vrapče uze pa do kraja završi poso . Hehehehe , smeje se jastreb , jel osećaš sad mališa nešto ? - NITA ........ma kako ništa zgrabi ga kos i poče da trese , kako ništa ?
.........pa neosećam ni kjun , ni pejije , ni piste ni oci , ni .........nita neosećam majkemi .
Bojim se ovih dana da smo kolektivno ušli u loše društvo , ne osećajući ništa šta nam se dešava korak po korak gubimo kontrolu i nad delovima samih sebe , Davnih godina je gubitak osećanja uticao na periferne delove pa neobraćajući pažnju na signale što slali su gubili smo oči , uši , nos da bi prestale potrebe i za usnama , prstima ili kod nekoga čak i za celokupnom kožom . Negde duboko u sebi nadajući se da svi ti organi mogu da se regenerišu sve dok imamo dva najbitnija pod svojom kontrolom .......glavu i srce . Ipak , kada bacim pogled preko ramena pa se pogledom vratim ispred sebe ................nita , nita ne osecam : ni kjun , ni pejije , ni piste , ni ..........
jebem ti život kad ti ga zagade par ljudi svojim lošim društvom , samo za razliku od početka priče ja ih nisam hteo u svojoj blizini , kući , ulici ...........svome gradu