Sasvim slučajno nekada dolaziš do saznanja ogromnih emocija u jednom dečijem malom srcu.
Sasvim slučajno kane ti i po neka suza sa tvog izboranog obraza, pitaš se koliko je toga u tom srcu slomljeno, pitaš se puštajući suzu dal je moguće da pored svih situacija u svom životu ti je puštaš zbog sudbine nečije druge. I čitaš ,…
" Danas ću videti svoga tatu "
čitaš jedan mlad život kako se raduje jednoj činjenici uskraćenoj za normalnost.
«Danas će moj tata doći i ja i mama ćemo ići da se vidimo sa njim. Ali molim vas nemojte nikom reći jer ako moj deda čuje ja i mama ćemo morati da idemo od kuće .»
Život? Ko to danas ima život. Ovo dete ga sigurno nema, uskraćeno za ljubav zbog jednog zatucanog čoveka koji ucenjuje rođeno dete, ekonomskom zavisnošću. Zloupotrebljava nesrećno vreme znajući da zajednica nemože opstati jer niti ćerka niti otac imaju zaposlenje. Tu situaciju koristi već devet godina razdvajajući ih odabirom, glad ili krov nad glavom…
Dali taj čovek ima srca uopšte u grudima, jel on nekada pročita, onako brižan, neki pismeni zadatak napisan ručicom svog unuka .Verovatno da ne, verovatno je neka njegova neostvarena želja po sredi, neki plan koji je crtao po mapam svoga uma dok je dizao svoju ćerku
dugo to već traje, ćerka krije svoje srce dete svoju radost. A on verovatno veruje kako ih čuva
zato se iskreno od svog srca nadam da će dete sledeći pismeni zadatak početi sa
Nekada sam živeo sa svojim dedom…
Sasvim slučajno kane ti i po neka suza sa tvog izboranog obraza, pitaš se koliko je toga u tom srcu slomljeno, pitaš se puštajući suzu dal je moguće da pored svih situacija u svom životu ti je puštaš zbog sudbine nečije druge. I čitaš ,…
" Danas ću videti svoga tatu "
čitaš jedan mlad život kako se raduje jednoj činjenici uskraćenoj za normalnost.
«Danas će moj tata doći i ja i mama ćemo ići da se vidimo sa njim. Ali molim vas nemojte nikom reći jer ako moj deda čuje ja i mama ćemo morati da idemo od kuće .»
Život? Ko to danas ima život. Ovo dete ga sigurno nema, uskraćeno za ljubav zbog jednog zatucanog čoveka koji ucenjuje rođeno dete, ekonomskom zavisnošću. Zloupotrebljava nesrećno vreme znajući da zajednica nemože opstati jer niti ćerka niti otac imaju zaposlenje. Tu situaciju koristi već devet godina razdvajajući ih odabirom, glad ili krov nad glavom…
Dali taj čovek ima srca uopšte u grudima, jel on nekada pročita, onako brižan, neki pismeni zadatak napisan ručicom svog unuka .Verovatno da ne, verovatno je neka njegova neostvarena želja po sredi, neki plan koji je crtao po mapam svoga uma dok je dizao svoju ćerku
dugo to već traje, ćerka krije svoje srce dete svoju radost. A on verovatno veruje kako ih čuva
zato se iskreno od svog srca nadam da će dete sledeći pismeni zadatak početi sa
Nekada sam živeo sa svojim dedom…