29/12/2010 07:50
Opet padaš u ambis , a ja šta drugo mogu samo spustim dlan na tvoj obraz pa te kradem iz dubina crnila i beznađa . Osećam da si tu na samoj granici da si ispružila svoje stare iznemogle ruke ka svetlu , da se boriš. I verujem u tebe jer si uvek borac bila , toliko verujem da me niti malo obuzima strah - znam da će to sve biti dobro . Mora , mora pošto druge opcije niti tebi niti meni nema . Nepoznajemo je , nepriznajemo ..........
i opet spuštam dlan pa te nežno milujem po kosi ljubim u obraz i čekam dan kada će nam sve to opet biti strano . Čekam ma koliko to bilo čudno , vreme kada ću opet biti grub i odbojan na sve ove nežnosti .
15/12/2010 19:51
Kažu Bugari : " mi smo odavno došli do dna , ali nama to ništa neznači . Mi vredno kopamo još dublje "
Smešno , mada mi nije do smajanja ali nekako kroz tu prizmu počinjem svoj život posmatrati . Shvatam da sam depresivac neizlečivi a "život" vredno sa onom lopatom na dnu kopa li kopa. Ajd još malo dublje , kao da ima nekog smisla kada već iz ove rupetine nema šanse izaći normalan . A i zašto bi izlazio kada vremena više nemam za sve ono propušteno , a i jebeš vreme - ono ne postoji to sam davno već dokazao jednom . Nemam više ni vere ni nade da će biti nešto bolje , mada pouzdano znam da mi je do skoro bilo mnogo bolje no drugima ipak ona nada da ću bar deo svojih snova ostvariti polako ali sigurno se urušava duboko duboko duboko ............al jebeni život je i nju zajebao pa on kopa brže no što ona može da padne pa tako će i ta jadna nada biti u konstantnom propadanju a da ni sama neće znati niti gde je niti koliko će to da traje .....Traje , to kada bi vreme postojalo , al ne postoji .
Nadam , pardon - mislim , izvinite ja sam kanda malčice počeo da vučem na onu stranu
13/12/2010 19:16
Jednostavno reči nikako da krenu . Eto sedim na ivici stolice spreman da skočim na prvi znak potrebe . Sedim i pokušavam nešto da napišem kako bi ostavio neki trag za sebe u budućnosti nekoj . I neide , neće
Sa druge strane strah me je od svakog slova da neprizove zlu sreću pa možda podsvesno ćutim i nedam sam sebi da pričam .Pokušavajući zametnuti trag onom što vreba tumaram stisnute usne po mislima svojim .
Život me naučio da kad me sreća oblije to je znak za nadolazak još goreg stanja . Kao da se neko kvarno biće igra samnom povlačeći konce sudbine moje
Ipak ću pisati neki drugi put , sada idem što dalje nekim zamišljenim putem da onoga što motri odvedem za sobom na krivi put bar vremena još malo da stvorim
7/12/2010 21:23
Bio sam danas na jedno mesto kod jedne osobe u jednoj zgradi povodom jedne stvari
Bio sam juče kod jedne osobe u jednoj zgradi u jednom mestu povodom jedne stvari
Bio sam prekjuče u jedno mesto odveo jednu osobu u jednu zgradu kod jednog čoveka da je uradi jednu stvar povodom jedne stvari
Bio sam jako loš , i da znate savršeno me boli ona stvar . Zatvorio sam oči udahnuo duboko zakoračio u svet koji nisam hteo da vidim . Savršeno sam funkcionisao , toliko savršeno da sam počeo da mrzim sebe sa ove strane . Kakav osećaj , prosto da neverujete . Toliko je snažan bio da evo ni sada još uvek nemogu da razumem sa koje strane se nalazim .
A onda smo se svi smejala , i jedna osoba i druga meni nepoznata i treća do nje . A ja , ja sam se osećao malo mirnije . Hteo sam opet biti dobar i učiniti nešto dobro za drugu i treću meni nepoznatu osobu . No tu nastade problem . Jedina dobra stvar koja se za njih mogla učiniti je da neko njima blizak bude jako loš . Ali , nemože svako to biti u svom životu . Neko je kao što znamo - loš a neko opet isto tako smo verovali je - jeli jako jako dobar . Ili nije ?
Pa naravno da nije .
Bliskost izaziva uključenje čudnih paralela jednog čoveka na jednom mestu u jednoj zgradi sa jednim čovekom što je doveo jednu osobu na jedno .............na jedno jebeno mesto gde više nisam mogao biti dobar onako kako to očekujem od sebe
2/12/2010 22:44
Više me snovi ne drže , više nemam nikakvih želja niti volje da maštam . Sve je jednostavno otišlo daleko od mene kao da nikada nisam imao tu moć življenja u imaginaciji .
Sada život drži me pod ruku a ja ga gledam direktno u oči , strašan je i nezna da se igra niti priznaje lepotu - dobrotu smirenost duha . Trza me na sve strane kao nemirno dete što trza te za rukav musavo i iscepanih nogavica kad sretne te na tvom putu.
Kaže mi osiono kako sam dosadan bio svo ovo vreme u svom ubeđenju kako prolaznost ne dotiče mene . Kaže mi još i kako sam potpuno sam bez igde ikoga jer takav sam dat na korišćenje majci zemlji . A ona ruku na srce i nije imala baš neke vajde od mene ................
........svako tu negde oko mene koristi svakog zarad nečeg što uvek na kraju jedino puni stomak . Nisko potpuno ogavno saznanje puke istine da čovek jedino za sobom može ostaviti uvek i jedino uvek smrad u obliku tvrđem ako ti je zdravlje fizičko bolje .
Duševno je već nešto drugo , ono služi opet da neko napuni bibuš bolje . Na neki način te to sputa u onome što jesi pa neko na taj način bude gore a ti kao i obično puziš u iluzijama bliskosti sa nekim bogom ili čime već drugim u zavisnosti gde si rođen .
A ja ustvari nisam hteo pisati ništa slično ovome no jednostavne misli nemogu da spojim do ovih nabacanih slika što mi se roje .
Gledajući kroz prozor vlažno dvorište svoje nanovo se nadam da će sutra biti mnogo mnogo bolje ........
ipak
znam
da
džaba se nadam - neće
26/11/2010 21:40
Mislim da će menjam banku
Al da krenemo od početka , najstarija u našu kuću ( čitaj moja mater ) počela baš baš da trokira . Nije lepo al ja se uvek u situacijama koje me plaše uglavnom šalim . Valjda tako sakrivam strah od mene samog . Elem ukočila se u kuk pa to počelo da se spušta niže što bi trebalo da bude išijas kontam . E sada nije meni strah od išijasa koliko od njene nepokretnosti , uglavnom sam u životu najebo baš u stvarima koje na prvi pogled nikada nisu bile razlog za neku uzbunu.
I tako poplašen a razvučenog osmeha krenem u banku po keš pa da odem do apoteke po prepisane lekove što mati mi dobija uz inekcije svakodnevno . E sada , ja imam brdo kojekakvih kartica i nisam baš najsigurniji koja je čija , mislim da sam utrefio po broju računa al aj da ponesem i moje i devizne i njene i pokojnog ćaleta i .........sve što imam pa da pozatvaram te račune i pouništavam kartice koje mi više nisu potrebne .
Uđem u banku i krenem redom jednu po jednu . Kod prve za koju sam znao da je moj tekući tražim po prvi put u životu listing . Čisto da vidim šta se dešava u toj zoni sumraka . I .........utvrdim da je Toni Soprano ispodprosečni amater . Brate kako ovi udaraju po ušima pa to je strašno , sve trzajući glavom na svaku stavku ( čitaj napaltu usluge ili kamate za dozvoljeni minus ) preletim na brzinu preko sodome i gomore bankarskog sistema u vidu mog listinga .
Ćaletov odjavim na brzinu
Kod bakute se malo spetljam sa karticama , nađem pravu dignem penziju i onako informativno pitam za njen devizni račun i njenu nemačku penziju . Trebalo bi da i tu imam punomoć pa čisto da vidim koja je kartica kada budem dolazio po lovu ........
i onda krene neka procedura u vidu objašnjenja šta treba da bi digao lovu . Da uprostim , ja inače nikada nisam dizao njene pare i kada je to tražila od mene jer .....jer eto ona valjda to treba da radi i to je jedan od razloga da se šeta do centra . Sada se žena ukočila i aj da to odradim dok nestane na svoje noge . Punomoć imam a ona , jeli , bi trebala da služi za ovakve situacije kada ona nemere da stigne do banke . E sada , ovi iz ove Robin Hudovske filijale kažu ovako . Da bi mogao da digneš lovu svoje majke jer ona nemože to sama da izvede jer je nepokretna mora da je odvedeš u opštinu koja je jeli baš tu preko puta pa da ona dokaže da je živa ovi u opštinu to konstatuju a ti sa tim papirom dođeš kod nas i digneš lovu .
Hm , ne ja neznam da sam blesav i bez vas . Ono možda nisam znao da sam baš toliko ošinut al eto ako to uradim slobodno mi oduzmite dozvolu za rad jerbo nisam više uračunljiv .
Odo ja u drugu banku pa vi jebavajte nekog drugog
23/11/2010 14:07
Evo da se odmah na početku dobro razumemo , jesam namćor jesam nadrndan jesam uvek kontraš ko Taraška nana al brataš ovo stvarno nema nikakvog smisla .
Moje malo lepo milo mesto , najlepše na svetu . Bilo je takvo i juče i danas i pre deset godina i ono kada sam sve ( zajedno sa onim malim bermudicama na štrafte što landarale su dva broja veće okačene meni na ramena preko nekih poluiskrzanih tregera ) - gackao po prepunjenim kanalima nakon svake kiše. Bilo je ono čarobno i za vreme Titovih štafeta kada su po banderama kačili zastave državne republičke i partijske , u to isto vreme kada je svako verovao u jednog boga ....i partiju , bilo je očaravajuće i u vreme slobe kada su čekovi bili "veći i sbažniji" od svih banaka u regionu u vreme sirena i preletanja tomahavkova nama preko glava , moje malo mesto je bilo tako , tako prelepo .
Gotovo pa uvek su ulice bile blatnjave u manjoj ili većoj meri , ceste nakon svake zime pune rupa koje smo neko fićom a neko biciklom uspešno zaobuilazili . Gotovo pa uvek se u parku našao po neki gilipter nakresan do bola pa ga milicija redovno shodno vremenu o kom govorimo privodila na kojekakve razgovore i nedemokratske vaspitne mere .
Taj moj prelepi grad je u svakom tom vremenskom razdoblju imao ljude . Da , imao ih je da predstavljaju videlo njegovog života , pulsa i daha kojim je životario taj njegov tako prelep siromašan život .
Jeste , bio je siromašan , pun zakrpa po drumovima , prašnjavih većinskih šorova , nehigijenskih gusaka po njima , umornih veselih tužnih namrgođenih lica , dece po jendecima na putu od škole do kuće , baba na hoklicama ispred kuća . Bio je taj moj grad onako predivan i pun života , siromašan uvek ali pun života .........
Ovih dana naš gradonačelnik bio u Evropu , bio čovek na neki sastanak i tamo od svih gradonačelnika te evrope dobije prestižnu nagradu u vidu osvojenog drugog mesta .........jbte pa ja sam totalna budala jer ama baš ništa meni više nije jasno .
Znaš ono moj grad više nema nikakav život i sve je plastično u njemu , svaki kvadrat u industrijskoj zoni više nije " naš " već ima svog novog gazdu gazdu koji sa nekadašnjim našim bolje gazduje od nas samih . Pametan neki , ma šta neki svaki taj gazda pa tako u toj svojoj uspešnosti koju smo jeli mi hteli zarad boljeg našeg vlasništva sve nas pootpuštao smanjio plate i objasnio nam kako je sve to zarad našeg vlasništva a koje je sada njegovo - bolje . I tako , kažu u Evropu se drugačije bez neke promene nemere bez te promene da naše bude tuđe pa da nam bude bolje sa tim što onaj bolje zna od nas samih zarad svog dobrog .
I tako ti Ljudi kojima je dokazano bolje jer sve ono što je trebalo uraditi da bi profit bio viši zadovoljeno je , ti isti ljudi činioci živog tkiva moga grada sada sede po kućama nakljukani tableticama da dokažu kako nema više niti jedne rupice na asvaltima ovog grada , da kada noć padne najlepši kej u Evriopi zasija predivnom žutom bojom obasjan od početka do kraja osvetljavajući pustaru prelepog pogleda na najlepšu reku Tisu .....ti isti ljudi žive u zatvoru ubijajući moj najlepši grad na svetu , zatvoru koji su sami sagradili svojom sujetom svojom verom u neveru , odbacivši zdravu pamet prostog domaćeg čoveka ...........a moj grad umire praznih predivnih ulica , popločanih staza okrečenih fasada , umire u svoj svojoj lepoti na čelu sa drugim gradonačelnikom u Evropi
A možda ja ništa i nerazumem , možda će sutra Parižani , Rimljani , Venecijanci ...........stanovnici Kelna , Luksemburga , Hanovera .....možda će svi oni pohitati put mog mesta sa nekom gorom pričom o životu u svom . Jer njihov gradonačelnik ama baš ništa nije učinio da im grad bude - ŽIVLJI no što je moj
Eto prosto rečeno , ja se bojim te Evrope gde smo mi uzor prosperiteta i uspešnosti gde je mrtvilo veće no na ulicama moga grada - Neću na takvo jedno strašno mesto
18/11/2010 21:51
Dok je čoveka postoji šansa za ljude ...........
u principu sam uvek mrzeo kojekakve parole pisane po zidovima sa određenom namenom . Nekako me to podsećalo na stari pano što visi u jednoj našoj Trafo stanici "..........drug je pošao na radni zadatak ......."jbte tačna slika onih starih vremena gde su ljudima ispirali mozak do te mere da je Alija ostao kući jer bože moj neko mora da izgura normu .....
ali čoveka nema , ima budala koje veruju da da čovečnost postoji . Žao mi je ali nepostoji . To stanje duha je samo produkt nekog psihološkog pritiska ili drugim rečima čim čovek postane izopšten iz iluzije blagostanja postaje samo ono što i jeste , najgora životinja .
Spletke , igre , podmetačine , tuče , ubistva .....pitanje je samo granica koja mu je nametnuta , u nedostatku jasno zacrtane on postaje svestan svoje prirodnosti i u svom putovanju ka upoznavanju iste ustanju je dosegnuti u svim svojim najgorim postupcima savršenu nirvanu .
daklem moja država krupnim koracima hodi ka normalnosti , paradoks . Elem na početku beše neka parola pa daklem da se sa njom i oprostimo ..............ljudi nema nikakve šanse na vašem tiketu
9/11/2010 17:47
Magarac .Običan prost magarac , eto šta si ti .........
Vremenom , koje baš i nema u ovoj priči neko normalno mesto niti ga mogu sagledati objektivno , počeo sam da verujem da je moje ponašanje bilo jedino rezervisano za tu tvrdnju . Kako i nebi , posledica nesrazmernog odnosa u godinama , mnogo je bio stariji i iskusniji čak i za očekivano stanje jednog oca .
A ja sam ga pamtio kao veoma pametnog čoveka , nedosegnutu veličinu lika koji je znao svakoga da zanese svojim izrečenim mislima . Voleli su retki ljudi sa njim divaniti dugo u noć o nekim sasvim šašavim temama . Teme koje nikoga nisu obično privlačile sve dok nisu započete u njegovom tumačenju . A ja , kao što sada i sam verujem , magarac jedan - uvek sam se trudio kontrirati svemu što je rekao . Jer jedino tako sam mogao u svojim očima kao nešto se jednačiti sa njim , običnu dinamiku razgovora nisam bio u stanju voditi jer bi me naprosto pregazio svojom dubinom pa stoga kao alternativu nečemu što nisam posedovao pokušavao sam nadomestiti čistim gubljenjem njegovog vremena kroz neko uzaludno probanje opasuljivanja jednog klasičnog magarca.
Danas su stvari malo drugačije , često shvatim ili još gore osetim značenje njegovih nekih misli izrečenih u trenucima dok je sa druge strane imao kao što rekoh magarca .......
danas onako stvarno od srca razumem da je sa razlogom pobegao , kako on kaže , od komunizma u Nemačku . Danas stvarno razumem da je ubo ko prstom u .........kada je rekao da od ovih današnjih nepostoji dovoljno daleka zemlja da bi pobegao .......
a ja sam im verovao
vaš magarac
28/10/2010 21:01
E to je lepo da poludiš , kazna traje a ja je stoički izdržavam . I treba , zaslužio sam .
Klečim u uglu na kukurz što okruno sam i mislim - pola života . Pola života je prošlo dosadašnjeg pored ove moje čangrzave , tvrdoglave neverovatno uporne žene . A ja zaboravio .
da budem iskren mislim da je nešto drugo posredi , ulazim u sindrom " jel sam pošo il sam došo ?" . Lepa će to druga polovina biti ili matematički tačnije rečeno tendencija ka polovini - lepša neg prva . U prvoj sam vodio rat protiv nje pa onda protiv svih da bih se smirio u užitku pobede nad sobom , mir koji je nastao u zadnje vreme mi remeti jedino ovčica doli ili replika moje žene u vidu malešne ( nekad bilo ) Selenice , sve ostalo je ok . A nebilo kad sam zaboravan do bola , toliko da već sada neznam šta to treba da iskažem kroz ovaj literat .........
.......a , da ! Sele je ušla u pubertet ja u senilnost a Nena u drugi deo epa o crvenoj Sonji . Znači Sele mi cedi mast , Nena bocka kopljem a ja sve to već sutra zaboravljam ........
ali zaboravio sam i godišnjicu , bruka
14/10/2010 20:10
Ako ništa drugo onda me bar oduševljava što to ovoga puta rade profesionalci .
Hm , vidim da je ostalo jedno te isto na ovim prostorima aktuelno . Vidim da ljudi i dalje ne kontaju šta im neko servira i vidim da to gutaju halapljivo do te mere da nestižu ni da se zagrcnu .
SPINOVANJE - jednom sam negde pročitao da postoji potreba za tim ili drugim rečima - formiranjem mišljenja javnog mnjenja . Opasna nauka , bar po ono malo pročitanog a sve na tu temu .I tako , pitam se ja ovo zadnje vreme otkuda toliko potrebe za promovisanjem agresije koja je niti veća niti manja u određenim krugovima društva našeg . Bolje ili poštenije rečeno ti krugovi postoje u svim zemljama i imaju tačno određenu svoju ulogu . Elem , čovek je stoka i tu se slažem sa većinom vas koji halapljivo prihvatate servirana sranja . Ali ( i to sam davno zaključio - kako uvek postoji neko ali ) svaki čovek je stoka i tu nastaje problem , evo da pođem od sebe , Ja recimo sam bio neviđeno nevaspitan i izgrednik do neshvatljive mere tamo negde devedeset i neke . I dok me je jurio neki pandur sa tekstom na usnama " ti si došao da mi lomiš moj Beograd " i odma ga Mira primila na koktel sve sa pecivom i ostalim posluženjem a neki žika na nacionalnoj TV ga nazvao junakom današnjice , ja sam imao dušu u nosu jer nisam baš bio toliko spreman kao onaj dečkić što je po opredeljenju takođe " profesionalna stoka " . Doduše dok je onako stočno provaljivao kordon kerova i jurišao nevaspitano na Mirine kerove verovatno da je bio uzdignut na neki viši hijerarhijski nivo ili stupanj Darvinove lestvice . Zamislite samo , "pozitivnoopredeljenousmerenapolupripitomljena stokica "
Ma super , jeste , tako je - sve ste u pravu a ja sam ako ne stoka onda bar budala .
Ustvari hteo sam reći da je krug zatvoren , swkupština je usvojila zahtev da panduri ubuduće prilikom nereda mogu da koriste ama baš sve što hoće samo da sačuvaju javni red , ustavni poredak , Knez Mihajlovu , nečiji Beograd , ................Krunsku i Humsku . Ovo samo zato što se rimuje inače da se zna neće niko stajati između partizana i zvedaša ali između .......................i Krunske bogami hoće.
I to sa dozvolom 007 .
Eto , iskreno zabole me za Njegov Beograd , Knez Mihajlovu , Torino , Milano ........zabole me za Dojčland .......Evropu i Ameriku .
Ondak , hebe mi se za pedere i pederice sve dok nemora da ih hranim jer nije do hrane već do lokalnog običaja koji kaže koga ranim njega i ........... ( izuzima se krvna veza ) pa stoga bi imao sukob psihološke prirode jerbo jednostavno mi se ne može na nji i tačka .
Mene zabole za neke sasvim druge tako meni vidljive stvari ..........
Narode najebao si
2/10/2010 21:43
Kako je to lepo , pomislih pa se nasmejah i odsečnim okretom stavih do znanja da je moje prisustvo u toj prostoriji u nekom narednom periodu nezamislivo .
" zakon o mobingu "
Držim u ruci neke naštampane stranice i računam kada sam ja to zadnji put imao bilo kakav dijalog na relaciji predpostavljeni - moja malenkost a da taj razgovor nebi mogao biti " mobing "
Kada bolje razmislim ceo moj profesionalni vek je jedan prost mobing . Odnosno posledica mog brzog jezika i večite želje za nekom kosmičkom pravdom .
dvadeset godina u dežurnoj službi , toliko dugo da sam se već navikao na nju , toliko dugo da i kada su me šutnuli u kontrolorsku službu opet iz neke valjda osvete nisam mogao bez te iste službe .............
mobing , ko će to kao da dokaže ?
koji će to sistem da podrži , ovaj - kako da ne . Pa i on bi ladno mogao kompletno da se podvede pod neki politički mobing , on ga je izmislio zadojio , održavao , koketirao sa izvršiocima , .....................
nema od ovoga leba
27/9/2010 17:49
Možda nade ipak ima .
Kada je došla kući ćerka mi je bila nekako prilično staložena za situaciju kojoj je hrlila u naručije samo nekih sat vremena ranije .Biranje za predsednika razreda . Sva usplahirena jer u borbi za najboljeg đaka očekivala je da će je kandidovati i za to mesto . Ej predsednik , nije to malo nije u ovim godinama .
Došla je kući mirna kao nikada do tada , čak i da je postala predsednik nije mi ulazilo u glavu da je toliko mirna i nekako blažena ..............
Osvojila sam jedan glas , reče i sede sva nasmejana .
Meni nebi bilo sve jedno , ja bi to shvatio poražavajuće . Ona , ona se samo nežno smejala kao da je sve snove ostvarila .
Jedan glas ? Sada mi je već bilo smešno
Pa ko te je tako potukao do kolena ?
Šain Marko
Šain Marko je dečko iz siromašne porodice , "teško" je jedino što poznaje od prvog dana . Rom , .....feminiziran izrazito . Nežan gotovo pa kao devojčica .Svaku ocenu je pošteno zaradio i u vrhu je kao odličan đak ...........
Skoro pa ceo razred ga je izabrao za svog predsednika
29/8/2010 15:20
Evo sedim , zamišljen .
Ovo leto je baš prošlo , brzo . Možda stihijski bi bilo prikladno nadenuti kao naziv za vreme , u svakom slučaju osvrćem se na kraju leta i mog godišnjeg iza sebe . Vidim dve stvari , more sa Selenom i renoviranje stana u Beogradu . Trebao bih biti zadovoljan jer su obe uspele , prvu sam izveo prvi put u životu sam bez Nene a drugu priveo kraju onako kako sam planirao od početka do kraja . Ipak jedno me je zakačilo , nisam računao da mi je ovoga puta bilo potreno mnogo više energije , mnogo sam kukao ko baba ( što bi jedan sa ovih prostora non stop primećivao dok smo posećivali festival piva )
...........i normalno upoznah najzad grupu blogera , vremena malo za neko dublje upoznavanje no ipak se nadam da nisam baš toliko smoren bio svojim radom u stanu te ostavio loš utisak.
toliko , za sada .........
4/8/2010 18:50
Nedavno , ležeći na krevetu , upadoh u nirvanu . Sve je postalo tako prosto i takooo takoooo jednostavno .
Važno je imati snove .
Nasmešenog izraza lica sklopih oči i krenuh da lutam ulicama davno zaboravljenim . Imao sam moć . Ooo daaa , baš sam bio moćan u tome . Sklapao sam kocku po kocku , režirao , upravljao i bio tako jebeno moćan. Dodavao sam ukuse , mirise , dodire , daške vetra ..........realizam je nastupio trenutačno .........samo jedno klik i više me nije bilo . Raspršio sam se u izmaglici snova postavši život koji je sam tekao svojim nekim tokom vodeći glavnu reč u ovoj dimenziji snova . Snova koji više i nisu bili po nazivu svom tome bliski , pre bi se reklo da su toliko stvarni da iz njih više nisi mogao a da nisi morao ponovo da sanjaš . Vrh , brate . Čak postajem svestan pa zatim i to gubim u naletu pingovanja okoline i uvođenja novih parametara . Novi svet je tu oko mene , zarobivši me slatko u želji da živim baš u njemu
Bojim se sve više da nema dana kada ću početi da živim svoje snove a to znači samo jedno ..........
1/8/2010 11:38
Da ne poveruješ ...........
Nestade net eto tako , telefon je podrazumevano a naravno i IPTV opet podrazumevano , kad je to sve u paketu .A i nije neki paket . Uostalom nema više niti jednog lepog , mislim paketa , od kada mi deda mraz onomad nije isporučio njegovu desnu ruku tj Ingrid prelepu plavušu koju , jeli , bi po meni trebalo da ima svaki normalan deda mraz za nedaj bože neko obraćanje u javnosti i tako to. Ako nema deda mraz ima telekom . Mislim nemam pojma dal je plavuša a i ne zove se niti jedna Ingrid al za javnost su se spremile u piiiiiiii materinu , i tu počinje ustvari priča . Dosadna , monotona i veoma nepredvidljiva .............
- Dobar dan , dobili ste korisnički servis , za prijavu smetnji na tel liniji pritisnite broj jedan za prijavu smetnji na IPTV pritisnite broj dva .
Pritisnem mamlaz naravno keca
- Tuuuuu Tuuuu , svi operateri su trenutno zazuzeti , molimo vas sačekajte
Čekam ko ozebo sunce onog sa druge strana kad ....
- vreme čekanja je duže od pet minuta , molimo vas sačekajte
U trenucima dokolice obraćam pažnju na muzičkog urednika koji je ama baš sa preteranom dozom neukusa rešio da mi bombarduje slušni aparat sa ko zna kakvim talasnim dužinama . Tu sam prvi put osetio strah , odmahnem glavom sve u stilu samo kritike jerbo sam preterano paranoičan pa nađoh negde u nekoj skrivenoj fioci uma razlog u vidu one Ingrid da kao toj slici nemogu da zamerim čekanje , ali avaj
- klik , vreme čekanja je duže od pet minuta , molimo vas sačekajte ..
Pogledam u onu slušalicu , jbte kakva Ingrid pa to je Helga lični PR Adolfa u danima boravka u vučijoj jazbini . Na brzinu smirim svoj jezik pa nastavim sa čekanjem .
Kod trećeg puta sam okamenio svoja osećanja , nećete me se rešiti bagro taman čekao do ponedeljka , uostalom lepo je rekla duže od pet minuta , a to može normalno vreme da se meri i svetlosnim godinama a da žena ništa nije slagala . I dočekam ja , čini mi se da je rekla Tanja ,
- dobar dan vaš broj telefona na kom imate smetnje ..........aha da , dobro , vidite smetnje su zabeležene monteri će izaći na teren .
Prva nedelja
........prolazi u verovanju samoodrživosti sistema . No kao i svaka vera tako i ova nije imala potporu u onom svevišnjem već je vernik kao i obično uvek imao opciju mantre u stilu " trpen spašen " - od čega da se ja spasem lebarnik ti tvoj . Rešim se da budem drzak pa da se na onaj isti servis obratim čisto radi informacije kako teče otklanjanje kvara.
- Dobar dan , dobili ste korisnički servis , za prijavu .................narednih pola sata sve isto , ko sekta su jbte i nije mi jasno ako već ova Milena govori ceo tekst isto kao i ona Tanja koji k . nisu zalepili ceo tekst za onu prvu sekretaricu . Al nema veze . Krenem ja klasika ko sam koji broj šta se žalim ..........ona po prvi put promeni ploču
- evo upravo sam proverila informacije , kvar je lokalizovan izdat je nalog . Kvar je većeg obima molimo vas strpite se . Imate pravo da vam reklamiraju račun ali mora da svaku uslugu posebno prijavite kao kvar pa će vam adekvatno vremenu za koje ste ostali uskraćeni u vidu naših usluga .............
Znači ovako sve ovo malopre puta tri , prijava kvara - cirka sat ipo
Druga nedelja
procedura je ista vreme da dobiješ šansu za razgovor je konstantno isto , stanje u Srpskoj telefoniji očito je katastrofalno kada su svi operateri zauzeti evo već dve nedelje . Bruka . U ovoj drugoj nedelji saznajem da su našli kvar .....bravoooo , skačem ko blesav i mislim kako bi ladno mogao nekoga da ujedem . Čisto onako iz ćefa .............mobilni jede lovu .
Treća nedelja
saznajem da ja ustvari imam već dva il tri dana sve usluge , tako bar zauzeta operaterka nakon čekanja na nju od onih ko zna koliko po pet minuta - kaže . Nevredi moja asistencija da ja upravo držim slušalicu koja je preterano mutava za tu njenu tvrdnju i pričam sa mobilnog . Kaže , ako nemam signal , onda je opet nastupio kvar i mora da ga prijavim . Stvarno neznam zašto al poželeo sam da crtani filmovi mogu da su stvarni , onda bih se rukom zavukao u onu slušalicu i iščupao onu Helgu pa postavio pred moj komp , Tv , odnosno telefon ..........al nisu , istiniti crtaći . Naravno da nisu , kad ste videli da tamo ne radi neki telefon - nikada
Tu negde hronološki počinjem da pizdim a onda počinjem da ličim na čoveka željnog osvete . Smradovi oni jedni . Savijem papir pa preporučeno u direkciju telekoma . Sročim ga onako ama da je Adanja Polak dobila išao bi u udarni termin Beogradske hronike . Sročim bez mnogo uvijanja sve od početka pa do kraja , objasnim da sam slične struke da mi je savršeno poznata metodologija otklanjanja kvara , da poznajem problematiku društvenih preduzeća ..........
Četvrta nedelja
Demonstrativno svaki dan okrećem prijavu kvarova jer kontam da kao i u svakoj ozbiljnijoj firmi dispečerski pozivi moraju da se beleže . Tu sam rešio da mi više netreba uopšte ništa od njih ali hoću da ih maltretiram . Eto sada i svaki dan šaljem po jedno pismo preporučeno sve sa čuvanjem otpremnice a u svako sledeće šaljem foto kopiju istih od prethodnog pisma poslatog .Sada se već i sprdam nemam nikakvog moralnog obzira u tekstovima .
Peta nedelja
Primećujem nove operatere . Mila , Nataša i po prvi put muško - Igor . Igor je simpatičan , pokušava da izađe van šablona čak prima lično sve ono što mu govorim .
Šesta nedelja
Idem u Zrenjanin kod glavnog direktora za ceo Banatski okrug . Stavljam mu na sto nakon ćaskanja otkucanu tužbu , baljezgao sam ja tamo svašta ali sam imao uredne dokaze o dužini mog slučaja . Obećao je da čim dođe iz Beograda u koji je pozvan radi nekog slučaja sa njegovog terena ( šta misliš kojeg ) odmah će da se preduzmu koraci ka izmeštanju kompletne trase i rešavanju mog problema
Sedma nedelja
dobio sam najzad sve svoje nazad .
Inače super sam , na godišnjem sam i tako to i malo mi bezveze . Zaboravio sam da kuckam , žena na more ja idem u petak ona se vraća . Štafeta tj Selena produžava samnom . Do petka treba da organizujem neke majstore ...........nadam se da je privatni sektor malo brži .
23/5/2010 04:49
Reklo bi se da sviće . Reklo bi se , takođe , da suze kaplju. Gorke suze i veoma teške . Ne oslobađaju mi telo niti malo , gorčina ostaje za njima .
Ispratio sam jednu , poslednju u nizu, dušu. Upravo malopre put nekog nadam se boljeg mesta za nju.
Budan sam , nemogu u krevet . Razmišljam o tome kako ću detetu objasniti da ni ovog zadnjeg više nema . A obećao sam da će preživeti . Obećanjem zaustavio ili samo odložio njeno saznanje da život boli
Jebem ti život .
jebem ti sve , eto tako .
Tek nešto malo veće od dlana ovo zadnje danas mi se zavuklo pod kožu . Mače . Sklupčalo se a ja ga pokrio drugom šakom njegova glavica mala samo viri . Jebem ti ,sve ti jebem kad je počelo da prede . Samo što je progledalo neki dan , malim ušićima njenim ,brčićima i pokretima njuškice što nešto u vazduhu mirisalo je – osvojilo me skroz .Pa se smiri i prede , prvi put u svom životu ………….i zadnji . Nije pošteno Milorade . Da si živ , voleo bih da mi eto samo to objasniš – zašto ?
Uostalom , ti si to već objasnio time što ni za tebe nema – zato.
Ne , definitivno nešto nije u redu .
I šta sad , šta sam dokazao , šta te je to interesovalo . Mučenje , sve nas mučiš a zašto ?
definitivno nešto nije u redu ……………..
15/5/2010 12:04
E to je lepo da ne veruješ , znači vako , definitivno sam rešen da pred kuću napravim nečinjenjem jednu predivnu savanu . Znaš ono , trava metar ipo , neki nososrozi i tako to . U nedostatku nososroga mož da se primi u radni odnos na mesto " divlje životinje u Gulijevoj savani " i sve lokalne džukeletine nabeđene pedigrirane kere koje su opet ne svojom već krivicom svojih greškom dodeljenih gazda postale to što jesu - džukele . Ono ja bih taj naziv pre dodelio onom drugom kraju povoca koji je u celoj ovoj priči obično bez neke uloge jer je uvek smotan i ne zavezan za u najboljem slučaju ako kandidati za radno mesto uopšte i imaju - ogrlicu .
Hm , al da se ne lažemo , neće dobiti baš glavnu ulogu . Ona je ipak pre namenjana nečem upečatljivijem . Recimo nekoj kravetini il brdu ovaca koje bi eto mogle da se šepure baš tu ispred ako uspeju da zauzmu mesta jer pre njih oće da se ugnjezde i neki građevinski mafijaši il ko su već oni što imaju veze sa bilo kojim delom tog lanaca pa makar on bio i obična dostava materijala za gradnju objekata čvrste strukture .
Elem ..........kako ova kiša mal mal pa opiči rešim ti ja da i ja opičim po mom vembliju pred kućom . Jes da sam vembli uzorpirao od glavnih otaca ovog grada i prisvojio ga za svoj ugođaj , očni ,al sam isto tako oslobođen i od neke jeli prekršajne prijave jer sam nekom i radno mesto zauzo svojim uređivanjem gradske javne površine koja je uz to i glavni motor razvoja turističeke industrije istog nam milog grad-ića .
Khm , radnja je kompleksna , prvo moraš razvući kablove za onu tvoju kosačicu jerbo je površina veoma lepa , mislim daljinski gledano nemre sas jednim produžnim da sve domašiš . Kad si travnjak elektrifikovao dovlačiš omak potom i mehanizaciju oću reći kosačicu . Pališ makinu i .............
i normalno , PAF .....nije ti ovo nikakva skraćenica već običan zvuk kada nož kosačice opiči po parčetu ciglje koju je neki građevinac eto rešio da istovari baš na travnjak . Normalno , nemaš nikakvih sukoba sa nikim dok skidaš nož sa kosačice kontaš da te u selu vole jer su eto to parčence mogli da nekim slučajem parkiraju i posred prozora , al nisu jeli , stoga pun elana krećeš put radionice te oštriš ono sečivo .Normalno izlaziš još radosnije jer šta ti misliš mogla je tu mesto cigle biti i cela kuća a tu bi ondak defekt bio mnogo mnogo veći , jer nije baš lako preći kosačicom preko kuće , ne ? Montiraš ono na kosačicu i ponovo krećeš . Treći metar košenja od cirka dvesta kvadrata uzurpirane površine kad ........šljap . Ta jebena dolma il kej kako mu već tepaju ima neki primamljv pad , Nije nešto velik pa neodoljivo podseća na one reklame milka čokolada gde krave sve ofarbane u plavo načičkane na padine Alpa . Kao alpsko mleko jbte , a ? Kakav trip , onda svi ovi okolni rančeri svoje krave pa vu na dolmu pred moju kuću . Nije nego , kako nije ostavio litru dve mleka alpskog neg je rešio da mi mesto azotnog dostavi kravlje đubrivo ........i to normalno umaskirano , neprimetno , ušuškano u travu . Ništa , idem da menjam patiku , ostavim kosačicu pa šljap , šljap do kuće . Normalno žena me samo pogleda onim pogledom " ja nikako , ovo tebe čeka " i doturi mi drugi par patika .
Hm , idem nazad na radni zadatak kad ima šta da vidim . Ja odjedared promenuo hemisferu , op pa u Australiju . Ma divota jedna . Kakva šumadija kakvi bakrači , Australija je zakon . A i te ovce , ma što su to jedne predivne životinje . Uvek mogu da se vade na svoje čobane koji su opet uglavnom uvek ko po nekoj prekoj potrebi ograničeniji od svog stada . Tako stojim ti ja a oko mene sve , što bi Aca lukas opevo u svom stihu , belo . Belo u pičku materinu ( izvinte što lajem al stvarno mi to u glavu bilo ) runo do runa , prolaze i .....prolaze ........i normalno - seru . Al ne seru one jel ko one alpske krave , ove seru ko Australijske ovce , reklo bi se kake . Ma sitnica , toliko mala da sad rešen ni patike nemoram da menjam jer se eto ono šljap šljap za ovo ukakano ni ne čuje .
Prošle ovce ...........
Skoro na samom završetku sam bio kad me spopala ova moja ideja o savani . Skidam ti ja onaj boks sa travom sa kosačice kad vidim čovek na biciklu u pratnji jel onih pedigriranih - komada četiri . Komada tri odvezana , komada jedan na nekom povocu.
E sada , priča ide doslovno ovako . Ja se jeli kera ne bojim al ove su mi na prvi pogled bile nekako van serijske , što bi onaj malopređašnji Austrijalijanac ili ti čoban reko " nisu baš naduž " Ja ti brate nisam baš nikakav stav zauzo a one su već postizale brzinske rekorde , čini mi se da ni oni hrtovi na kladionici nebi mogli da se mere sa njima , i to pravolinijskom putanjom , biciklista - goloruki kosač turističkog dijamanta našeg mesta oću reći dolme .Jebo me otac kad me nije po prstima lupo svaki put kad sam šunku seko već ovako pretovaren sas gabaritom u kilaži mora da se i ja dokazivam , al džaba .
Pazi kad mi samo jedna stvar u sledećoj slici nije jasna . Mislim otkuda imaš potrebu da nekog ubeđuješ : "neće oni . Oni samo laju i ništa više " , kad ti se od tri džukele dve zakačile za svaku nogavicu po jedan .A ona treća vreba , bolje da nekažem šta .
I tako , da nemislite kako je gotova priča ovo vam pišem iz ambulante dok mi vade krpelje a doktorica me prekoreva što se zavlačim po travuljagi kuda ovce prolaze . Kaže ona , normalan svet ode na kej da se šeta a ne ko vi u savanu ....................
1/5/2010 01:04
Nema odgovora , sedeo je i nemo posmatrao u ekran telefona . Odjednom ga je obuzela neka tuga izmešana sa besom i razočarenjem .Druga strana jednostavno ne odgovara na poziv .
Eto , opet priča ide iz početka . Nema dobrote na ovom svetu ili bar nema ljudi koji je zaslužuju . Sa druge strane malo je to dvolično , mislim razočarati se na neodgovoren poziv znači da si očekivao da neko bilo šta radi za ono što si verovao da činiš dobro za njega . Trebalo bi to nazvati onda bar nazivom " dobrota iz interesa " a zar je to ondea dobrota , pa verovatno da nje . Možda onda i nije problem u neodgovaranju koliko u spoznaji da te ono pogađa , otvarati spoznaju o samome sebi i svojim očekivanjima koji se ponovo , eto , razbijaju krhko0 o tlo realnosti u životu .
Pa dobro, rešenost okretaja novog lista u knjizi životnog ciklusa bi stoga trebala biti laka , ali nije . Neko bni rekao : " opet sereš Stanislave " i brk ti se smeši šeretski na pomisao o tome pa rešiš maštati još malo o nekim danima kada si verovao u .............a vera se ne gubi tako lako , lakše je razočarati se gotovo pa sigurno i videti to svoje razočarenje negde tamo daleko ili blizu jednoga dana neg taj list okrenuti ili još bolje celu stranicu istrgnuti iz knjige pa je zgužvati kao da nikada i nije bila međ tim koricama što neko još iživotom zove
.............a sve je to zbog njega koji se krije iza dimnjaka što u ove kasne sate kroz prozor svoj snimam budnim okom jednog običnog matorog blogera sa ove strane monitora .
18/4/2010 09:24
Neke stvari jednostavno vam promiču pored vas a vi samo stisnete pesnice i hvatate se u koštac sa njima , neke želite da vam se dese iako baš niste sigurni šta je to tačno što vas čeka . Ipak ona želja vas vuče da budete spremni na sve i da cilj stavite na pijadestal životne priče , zakoračite u neizvesno široka srca toliko širokog da prvi put shvatate tačno šta znači sloboda
Kada sam prošao kroz vrata porodilišta u grlu mi je bila ovolika knedla a ruke su mi se činile ogromne i trapave i nekako sam non stop buljio u šake gledajući u prste sve misleći o kumovim rečima kada mi je govorio kako je svoju ćerku mogao na samom početku previti u malo veću maramicu
Bog te mazo pa ona će meni ispasti iz ruku ako se samo malo mrdne , smešno ali veću nemoć nisam nikada osećao pre toga . Šta činiti , stisnuti nesmeš vezati takođe a kažu da otac treba da iznese dete iz zgrade
Otvaram vrata sve leti pored mene , kao u transu uzimam onaj buljuk nekog ćebeta , ogroman paket , pune mi ruke ja se oslobađam u trenu brzim korakom hitam ka kolima sedam na zadnje sedište pored Nene vozač daje gas krećemo ka kući smejem se kumu ..........kažeš u maramicu kume , hahahahaha dobar ti fazon , pa gledam u ono ogromno klupče ........
ulica se zove : Cara Dušana , tu sam te prvi put čuo , ustvari tu su te svi čuli u kolima , imaš tako specifičan ton kada se dernjaše dete moje da ću to staviti na prvo mesto i verovatno će na njemu ostati jer si se dernjala još dugo dugo nakon toga ................krećem da otpakivam buljuk i shvatam da je to u stvari hrpa ćebeta i pelena i koječega samo tebe nigde nema kroz glavu mi prolazi opet kum i onaj deo puta koji sam prešao uveren da te imam sigurnu u rukama pa shvatam da si mogla ladno ispasti a ja nebi to znao sve dok nebi neko postavio zahtev da te potražimo u ovoj hrpi koječega , predajem te majci , gladna si .
ima dvanaest godina kako smo se upoznali , onako baš baš , jedan na jedan ...............i da znaš , onako ...........baš baš jako te volim
srećan ti rođendan Sele
1/4/2010 22:43
Sedeo je u kolima sasvim staložen , nije niti malo ličio na čoveka koji je glavni junak priče koju mi je polako potpuno tiho i jednoličnim tonom pričao
" Samo želim da imam opet svoj dinar , znaš , deca mene snabdevaju sa svim . Nisam gladan , nisam ladan . Nije to neznam koliko , ali imam i da se ugrejem i da pojedem . No ipak nije to to . Ali neda mi se , evo kod ovog nisam dobijao platu već od septembra , prošlog sam ostavio jer mi je i on bio dužan devet plata . Šta ćeš , a radio sam na željeznici . Plata sigurna i tačna . Desetog i dvadeset petog. Ja je podignem pa donesem kući i pravo ženi u ruke - tako trideset i dve godine. A ona sretnica svaki dinar je znala gde da turi da zakrpi svaku rupu i napuni svaki dan lonac .Sreća je to kad imaš dobru i pametnu ženu ...........
Nesreća je nešto drugo , obično vezana za sreću .
Prvo je zakačio infarkt , ubrzo je bila i šlogirana . Vezana za krevet i za moju pažnju . Odjednom postadoh svestan kako novca nema dosta za sve ono što želeh da je pružim . Opravdanje za buduća dela nađoh u razumnoj misli kako je niko bolje od mene paziti neće pa ni ženu neku nisam hteo naći da je okreće i pere , sve na sebe uzeh sa osmehom da činim jer ko je može više voleti od mene i sa takvim mislima vreme pored nje provoditi . U to vreme neki socijalni program i stimulativno napuštanje firme beše u željeznici , novac beše probudio nadu ja ga uzeh i pohitah na sva ona mesta koja su mi nadu budila i volju da verujem kako će mi žena opet na noge stati
Dadoh otkaz novembra meseca , ona mene napustila januara ...............bez posla i bez žene danas kao slepac sam vreme provodim . Skoro šesdeseta - nikome netrebam ..............."
Ubrzo izađe iz kola, tiho kao što je i ušao , mene sa mislima crnim ostavio
28/3/2010 10:55
Nalazio sam mu se na leđima , bila su to ogromna leđa , tvrdo napeta podamnom što su predstavljala u principu jednu zaravan .Ustvari , ja sam samo predpostavljao da su to leđa svestan postojanja nekog ritma kretanja i nesvestan nekog prostornog ograničenja njih kao niti početka bilo čega što bi ličilo na neki drugi deo tela .
A moj prostor na njima je bio dovoljan za komotitet , za sigurnost koja je živela u meni i osećaj pravca , osećao sam energiju usmerenu u jednom pravcu , osećao sam zrake toplog sunca i nikada se nisam pitao kako je to uvek ama baš uvek bio dan . Vreme je polako gubilo smisao . Nije ga možda niti bilo no ja sam sebe držao u zabludi kako još uvek igra neku ulogu .
Ono iznad mene , valjda nebo , je bilo jarko crveno . Plavo je trebalo biti ali to meni nije smetalo , nisam imao nikakvu sumnju u ispravnost nečije odluke da mu promene boju , bilo mi je tako sve jedno sve dok je smer i pravac bio jednoličan .
A onda , jednoga valjda dana ( što sa sigurnošću nemogu tvrditi kao da je postojala vremenska odrednica jer ona u biti nije bila ograničena ničim jer je večito bio dan ) se nešto počelo menjati . Moje telo i njegova masa je počelo da vuče na jednu stranu . Konstantno se osećala sila , shvatih da leđa menjaju smer , nebo više nije bilo crveno pa kao za sledeću talasnu dužinu izabra neke talase koje moje oko nije registrovalo . Osećaj neznanja okruženja je bio jeziv . Nagoveštaji su bili loši a ja nisam znao šta znače . Ustadoh sa leđa onih istih koje su ulivale u moj um sigurnost nepromenljivosti i počeh sam da imam neki smer kretanja . Nisam znao kuda idem no ipak to ne uzoh kao nešto bitno . Niti do tada nisam znao kuda idu leđa niti se ponadah da mogu svoje kretanje sam usmeravati kada sam već na njima .
i onda me obuze strah
Kraja nigde nije bilo iako je još uvek bio dan a ja sam išao i išao večito naginjući na jedenu stranu vučen od one sile promene pravca samih leđa .
I onda počeh da se bojim samih leđa , poželeh da se skinem sa njih da siđem negde na neku ravan na kojima je bilo to nešto što nosilo je sopstveni deo u vidu leđa . Pomislih da idem u nešto loše , ...........ne sopstvenom voljom pa počeh mrzeti sebe jer i do tada uljuljkan u idilu i lepotu izvesnog blaženstva nisam bio sam zaslužan za to stanje
Eto , krećem se po njima tražeći kraj da skočim sam na svoje noge da počnem imati razlog i saznanje i nikako da dospem do tačke razgraničenja , krećem se i krećem ........
Nebo tamni nadamnom
verujem da nas ima još na leđima samo se nismo još sreli
21/3/2010 19:31
Jednostavno neznam da objasnim šta mi je.
neka nervoza me drži konstantno već dve nedelje a sve zbog ove promene radnog mesta, nisam ja izgleda navikao na lomove na promene i nisam ja baš toliko čvrst kao što sam mislio. A ceo život sam malte ne proveo na jednom mestu, gradio sam poziciju verujući u to kako imam sve argumente u rukama. Verovao sam u poštenje i znanje verovao u značaj iskustva, žrtve koje sam predao na oltar zadatka i poziva nisam ni računao da nepričam to što sam bio jednom nogom " sa one strane " pa i pored očite svoje ugroženosti nisam pravio nikakvog problema sopstvenoj firmi ...............mislio sam da krimogene ličnosti što vršljaju okolo treba da se smire jer neće to moći dugo da se krije, mislio sam takođe da alkohol javašluk neide pod ruku sa ovim zanimanjem .........sve sam to mislio
danas neznam više šta da mislim. Ustvari ja nisam ni siguran kuda sve ovo vodi ali nemir je u meni konstantan. Lomim se svaki dan jer kad pokušam da saberem utiske nisam siguran šta me sutra čeka.
Biti kontrolor, neko bi rekao da je to neko zvanje, možda čak i unapređenje — ali nije. Bar sada kako stoje stvari ide se ka tome da se sve svali na moja leđa. Tehnički neizvodljivo da pokrijem toliki teren, plata manja jer nemam dežurstva i sve ostale stvari iz dežurne službe, organizacija u budućnosti neodrživa ...........vidim ogromne probleme i mnogo kočnica ispred sebe
I nebi to meni želudac toliko uvrtalo da je procedura bila prosta, Ko želi pa kad neće niko onda se izađe i kaže taj i taj to i to može, to i to ne može. Za budući posao treba too i to a to može taj i taj. Pa argumenti pa razlozi .........pa onda se lepo dotučeš onim potpisanim ugovorom gde nemaš nikakva prava pa ti onda bude sve lepo jasno da si žrtva sistema ili si nagrađen od sistema, ovako…
..............ovako sigurno znam da sam sklonjen jer nisu mogli više da me gledaju i slušaju — lopovi, secikese, pijandure ..........svi oni što su oličenje naše mile države i firme koja je njen produkt.
A ja, ja se svremena na vreme priupitam gde me život vodi sa pogrešnim ubeđenjima. Prekretnica je blizu, hoćeli doći taj dan kad ću početi da žmurim i ćutim, hoće li doći taj dan kada ću i ja kazati: onako nije bilo dobro nikome, svima oko mene a potom i meni zbog toga ...........a ja kontrolor.
ustvari da je ovo neka ozbiljna kompanija morala bi imati psihologa koji bi zaključio kako možda zbog načina kako dolazim na mesto i nisam baš podoban ..............ali nema, a ja sam pored svega tog najveća budala pa valjda stoga i netreba da ima
Dokle ću da čekam ja više ispunjenje svojih snova?
14/3/2010 16:13
Sasvim slučajno nekada dolaziš do saznanja ogromnih emocija u jednom dečijem malom srcu.
Sasvim slučajno kane ti i po neka suza sa tvog izboranog obraza, pitaš se koliko je toga u tom srcu slomljeno, pitaš se puštajući suzu dal je moguće da pored svih situacija u svom životu ti je puštaš zbog sudbine nečije druge. I čitaš ,…
" Danas ću videti svoga tatu "
čitaš jedan mlad život kako se raduje jednoj činjenici uskraćenoj za normalnost.
«Danas će moj tata doći i ja i mama ćemo ići da se vidimo sa njim. Ali molim vas nemojte nikom reći jer ako moj deda čuje ja i mama ćemo morati da idemo od kuće .»
Život? Ko to danas ima život. Ovo dete ga sigurno nema, uskraćeno za ljubav zbog jednog zatucanog čoveka koji ucenjuje rođeno dete, ekonomskom zavisnošću. Zloupotrebljava nesrećno vreme znajući da zajednica nemože opstati jer niti ćerka niti otac imaju zaposlenje. Tu situaciju koristi već devet godina razdvajajući ih odabirom, glad ili krov nad glavom…
Dali taj čovek ima srca uopšte u grudima, jel on nekada pročita, onako brižan, neki pismeni zadatak napisan ručicom svog unuka .Verovatno da ne, verovatno je neka njegova neostvarena želja po sredi, neki plan koji je crtao po mapam svoga uma dok je dizao svoju ćerku
dugo to već traje, ćerka krije svoje srce dete svoju radost. A on verovatno veruje kako ih čuva
zato se iskreno od svog srca nadam da će dete sledeći pismeni zadatak početi sa
Nekada sam živeo sa svojim dedom…
2/3/2010 23:47
Evo ovako, zatvorite oči. Stisnite ih jako, sunce je, osećate kako vam kapi znoja mile po celom telu. Vazduh je vreo, peče vas po celom telu njegov dodir .............grlo je suvo i željno je hladne tekućine, vode je željno.
Sada, otvorite oči. Tu ispred vas na pesku stoji flaša oznojana puna hladne vode i dok pružate svoju ruku i izvijate gotovo celo telo ka njoj preklapa vas senka nečije siluete, ona je ogromna celi ste u njoj. Ne stižete da dosegnete do flaše a ona je već u ruci ogromnog čoveka. Bacate pogled ka njemu…
.............jedan čovek bi trebao sa jednom litrom vode sa tog mesta uspeti dosegnuti do oaze, uspeo bi drugim rečima da preživi, dvojica već ne.
Užasno vas jebu dve stvari od tog trenutka, prva je da savršeno dobro znate koji će čovek da preživi a druga je " nada " neverovatna je spoznaja da u tim trenucima isto važi kako ona zadnja " umire ". Ironično se nasmejete toj konstataciji u sopstvenoj glavi pa pomislite kako bi nada trebala da izgleda. Bila bi opako vlažna i drsko odbojna sa svom svojom neudešenošću i svojim ponašanjem prema vama. Ona bi vas šibala vetrom i zalivala kišom ...........ali dok leluja slika pred vama vi nekontate da je nada jedna opaka gospođa izmišljena kao jedan vid pokajanja onog ogromnog lika što sa onom oznojanom flašom korača ka realnom životu bez nadanja i želja već ka nećemu što je golim rukama prosto rečeno — oteo nekome drugom pred nosom.
Dobro, znači ovako. Zatvorite opet oči. Zamislite da na svetu ima ograničena količina pijaće vode, ograničeni resursi hrane, energenata ..................i da — fosilnih goriva.
E sada, setite se parola: demokratija, ravnopravnost, tržišna utakmica, konkurencija, štednja, deficit, suficit, evropska unija, standard, industrijski rast, boljitak, ........................zamislite u tom moru parola da sve zemlje na svetu mogu da dosegnu standard jedne Amerike ili Nemačke
zamislite da smo svi u pustinji, zamislite da dve zemlje mogu dokopati se izlaska iz nje ...............zamislite da vidite pred vama dve flaše vode ...............interesantno, ja gotovo pa uvek znam i bez zamišljanja u čijim rukama će biti
e mene mnogo hebe unazad podosta godina što svi ljudi oko mene veruju kako će neko mnogo jači od njih umreti zajedno sa njima u onoj pustari deleći vodu
21/2/2010 18:50
Da je jednu ulicu prema centru grada skrenuo prema Tisi verovatno da bi mogao ono što su mu kazali ......."kada stigneš do dolme ti skreni levo i put te vodi do stadiona " - ali nije .
Ovde brataš kada dođeš do dolme pa skreneš levo upadneš u zonu sumraka sve sa tvojom mečkom i onom ogromnom prikolicom za vuču automobila . Tako upadneš da ti omak postane jasno kako je opštinska samouprava rešila još u vreme samoupravljanja da zaboravi na ovaj kraj i kaže : " Asfalt ? ........mladiću kakav asfalt vi spominjete , tamo niko nikada neće moći da postavi ništa dublje od recimo ..........cigle kad položiš na zemlju . Zakon je takav , mi tu nemožemo ništa , zona pored bedema je urbanistički rešena samo za zelenu površinu . Vi , pa vi mož recimo helikopterom da ulazite u dvorište ..............." e to mladiću je bilo upućeno mom matorom dok je ličio na mladića - toliko
Eto onda što si se tako izbečio kad si do praga upo u blato i nemere da micneš sve dok se sa karpata ne otopi i zadnja grudva snega što se onomad meda Jogi grudvo sa svojom medvedicom pa je zafrljačio malo jače te je pokrenula neku lavinu snega jer samo tako je objašnjiva sva ova količina koja se nalazi pred moju kuću u vidu mešavine otopine , mulja i koječega još pride.
Al šta ću sa vama , pomislim pa odo u šupu po neke pajvane . Trebaće reklo bi se ako ništa drugo onda bar da se povešaju tako pametni međ šunke ako neuspemo da iščupamo ove njine skalamerije .
I trajala je ova igra bez granica dobrih sat vremena , jedva nekako uspemo da se iščupamo , verovatno bi kazali da lažem kada bi rekao da moj drndavi jugo je odigrao veliku ulogu u ovom safariju u malom ali da nebi njega ovi sa mečkom bi čekali neku specijalizovanu firmu za vađenje vozila iz nemogućih krajolika naše nam mile zemlje .......
Normalno onako musavi i masni , kaljavi i mokri nisu mogli otići od mene . Nije red , šta bi rekli njini kad bi čuli : " bili smo kod nekog bradatog nije nas ni vodom ladnom ponudio " I tako sredimo higijenu pa za astal , skuva Nenče kafu natočimo po piće i krene ono , ko da sam ja zbog toga nešto činio al krene . " prijatelju ako ti išta ikada zatreba oko kola bilo šta ....." kaže ovaj vozač , a ovaj drugi misli pa kaže , gledaj ovako .........imam tamo u kola par spravica i par caka pa će ti se odužim ako oćeš . O čemu se radi ? Ja pitam , on krene priču ............
................. eto brataš trebao si skrenuti samo jednu ulicu niže , ovako .....
e ovako znam sve načine kako može da se krade struja , objasnio si mi dvadeset i nešto načina krađe , pokazao par spravica koje koristiš , naučio propuste koje čine kako kažeš ovi banderaši pa zahvaljujući njima može da se zaobiđe merenje .............
Eto šta ti je život , uskoro treba da postanem kontrolor , kažu to zato što nemam kiksa za sobom pa misle da mogu zadovoljiti standarde a već danas u dvorište mi upadne lik koji je glavni diler svega i svačega za krađu na celoj teritoriji Vojvodine . Upadne i ladno me obuči u roku od pola sata za budući posao . ...........pazi kad postoji način i ovo najnovije francusko brojilo da se zezne - žalosno
žalosna je i njegova fizionomija lica bila kad sam na sto stavio legitimaciju . Oprostimo se lepo , kaže na rastanku : videćemo se ja se nasmejem - ne na mom terenu
11/2/2010 21:12
Okrećem ih u rukama , nove sjajne i glomazne . Smešno mi stoje u ruci , nezgrapne gotovo pa kao da su predviđene za krckanje oraha a ne za utiskivanje žiga ...........klješta za plombiranje
Ima jedna grupa potrošača el energije koji su nazvani po načinu zasnivanja odnosa , ugovorni potrošači . Kao da to nisu svi , al opet ova grupa je rezervisana za taj naziv . Obično malo veća potrošnja uslovljava kalkulaciju i kod privatnika i kod nas . Mi imamo interes da se oslobodimo reaktivne energije i udara koji izazivaju nagla povlačenja energije iz sistema i dajemo mogućnost zasnivanja ugovorene maksimalne snage u jedinici vremena . Sve dok se stranka pridržava te granice cena mu je jedne vrednosti a čim je prekorači dobija penale ili već neki kojeficent kojim mu se množi potrošnja za taj mesec .
Maksigraf je merni instrument koji svaki mesec vraćamo na " 0 " , zamisli da svaki podeok ima neku vrednost koju dodaješ na račun , znači on je nestalan elemenat , zavisi od tvoje ažurnosti da svoju potrošnju peglaš u jednoličnu banalno bi to bilo da umesto da uključiš TA od 6 KW odjednom i ugreješ je za tri sata ti uključiš grejalicu od dva kilovata i greješ to narednih devet sati
zamisli da niko nemože da uđe u trag koliki je bio maksigraf kada si ga očitavao i ponovo vratio na nulu ..........zamisli da imaš plomba klješta , zamisli da svaki podeok ima svoju vrednost ...............
okrećem klješta i muka mi od misli i jebenog kućnog vaspitanja i majke i oca . Muka mi od sekretarice i njenog vozača , ministra svakog , predsednika opštine i bilo koje face koja nešto može da api muka mi od ove države i života u njoj , svakog čoveka što me gleda kao nekog ko ima veliku platu , muka mi je od sebe ....................muka mi je od toga što jebeni maksigraf će opet biti svakog meseca vraćen na nulu , muka mi je jer će imati vrednost propisanu cenovnikom a ne burazerskim odmeravanjem i nakrivljenim stavom tek toliko da se polu otvori gornji džep . Muka mi je jer vozim drndavog juga i trošna mi je kuća a " ona " su tako sjajna , mame svojom moći utiču na mućenje svesti
Pa , jesam li ja budala majku mu jebem il nisam normalan kad je maksigraf uvek onoliki kao što piše ?
11/1/2010 21:35
Mislim da sam jednom bio mrtav - na kratko .No taj deo , glupo bi bilo reći mog života , je onako ostavio po malo čudan trag na mene . Prestao sam se bojati smrti a počeo stravično uzmicati od života .Prihvatio sam je takvu neobjašnjivu u svoje norme i nastavio dalje . Zapisao sam u glavi " tvoj život nije ništa više do trena i naplati ga što više "
Sredstvo plaćanja je bilo uvek druga moneta , nekada je to bila mogućnost da imam stav , nekada da zažmurim na oba oka pred svim onim silnim propisima , nekada da mogu i direktoru da stanem na crtu kao " onaj što je ostao živ "
.............................danas slušam i čitam komentare povodom štrajka , ljudi su kivni na plate nas radnika u EPS-u . Ja , na koga sam ja kivan ?
Na nikog
Stvari stoje ovako , Kosovske Elktrane nemogu da proizvedu sedamdeset posto onoga što su nekada redovno davale , razlog ? Prosto , ljudi su napustili svoja mesta pred naletom Šiptara . Današnji kadar nije dovoljno uigran , uvežban ili kako god hoćete da to nazovete ...............
Ja već imam gde da idem , dosta mojih je već otišlo ...........mnogi samo čekaju priliku . A onda jednoga dana matematika će reći svoje .
Kako me nije sramota da tražim platu kolku nema neki naučnik u istraživačkom centru , možda bi trebalo da bude . Ako pobedi to merilo eto živi bili pa videli odoše ljudi tamo gde će biti plaćeni ...............
a država , jebeš državu koja je u mentalnom mraku već odavno . Jedan mrak ni tamo ni ovamo
Vama želim svako dobro da vam bude normalno da imate telefonski račun veći neg za struju , da je normalnije grejati stan na nju jer je tako jeftinije neg na bilo šta drugo . Želim vam još dugo dugo mogućnost da se busate u privatizacije , kapitalizam i sve ostalo što ne dotiče vas i naslađujete se mašti tuđe nepostojeće patnje
Nama je gore , kako ih nije sramota
