Ljigavo , nebih umeo dati drugu karakteristiku osećaja koje je prouzrokovalo moje šljapkanje kroz ovu močvaru ,onako tamnu usled natkrivenih krošnja ovog rastinja koje tako sumanuto raste ne sve strane i vlažnog vazduha jer evo borim se non stop za svaki udisaj. Teško dišem na grudima mi je ogroman nevidljivi teret , noga se sve teže odvaja iz smese obavijene oko nje , srce tutnji u ušima . Sve sporije , i sporije , .........sporije .....spo....
Trzam se sa ogromnim udisajem i karakterističnim tonom iz pluća čoveka koji je dugo bio pod površinom vode . Sve jedno dali je davljen ili nekom drugom ne vidljivom silom bio zarobljen bez mogućnosti da mu kiseonik struji žilama . Uznevereno se okrećem oko sebe , poznata mi je okolina kao da sam non stop bio tu , već zaboravljam loše do malopređašnje iskustvo .
Ovaj put primoran stavljam ruku okrenute šake prema suncu što upržilo je žarko , stavljam ruku kao zaštitu od zraka čkiljeći kapcima praveći tek mali prorez čini mi se i tako mali da je preširok za bljeskavu svetlost . Nazirem konture , obrise tela znam da osećam radost no zbunjuje me zbog čega , gotovo pa da sam siguran kako osobu nikada ranije video nisam . Strah pa opuštenost obuzima mi telo , ona je u mojoj glavi i tera me nepoznatim delom da se opustim i predam nežnim osećanjima , reči mi struje same od sebe ...........budi siguran jer ja sam .......
samo što sam trepnuo ležim na asfaltu , noć je potpuna. Obliven sam krvlju žuto trepćuće svetlo ritmično se pojavljuje razbijajući tminu , prevrnuta kola u kraj druma i ljudi oko mene , strah , želja za nečim što nikada niti imao nisam . Postaje mi jasno da život nikada posedovali nismo , on je samo platforma na našem putovanju
zadnji trzaj je bio jutros ako vreme ima ikakvog smisla , eto ubeđen sam da pišem već duže vreme neki blog , ubeđen sam kako me duže vreme bole zglobovi i osećam kako mi je bolna svaka tačke tela mog .
Jbem ti i kišu
mislim da bi se mogao trgnuti negde drugde nakon što sklopim oči večeras ....................ako budem imao sreće
Trzam se sa ogromnim udisajem i karakterističnim tonom iz pluća čoveka koji je dugo bio pod površinom vode . Sve jedno dali je davljen ili nekom drugom ne vidljivom silom bio zarobljen bez mogućnosti da mu kiseonik struji žilama . Uznevereno se okrećem oko sebe , poznata mi je okolina kao da sam non stop bio tu , već zaboravljam loše do malopređašnje iskustvo .
Ovaj put primoran stavljam ruku okrenute šake prema suncu što upržilo je žarko , stavljam ruku kao zaštitu od zraka čkiljeći kapcima praveći tek mali prorez čini mi se i tako mali da je preširok za bljeskavu svetlost . Nazirem konture , obrise tela znam da osećam radost no zbunjuje me zbog čega , gotovo pa da sam siguran kako osobu nikada ranije video nisam . Strah pa opuštenost obuzima mi telo , ona je u mojoj glavi i tera me nepoznatim delom da se opustim i predam nežnim osećanjima , reči mi struje same od sebe ...........budi siguran jer ja sam .......
samo što sam trepnuo ležim na asfaltu , noć je potpuna. Obliven sam krvlju žuto trepćuće svetlo ritmično se pojavljuje razbijajući tminu , prevrnuta kola u kraj druma i ljudi oko mene , strah , želja za nečim što nikada niti imao nisam . Postaje mi jasno da život nikada posedovali nismo , on je samo platforma na našem putovanju
zadnji trzaj je bio jutros ako vreme ima ikakvog smisla , eto ubeđen sam da pišem već duže vreme neki blog , ubeđen sam kako me duže vreme bole zglobovi i osećam kako mi je bolna svaka tačke tela mog .
Jbem ti i kišu
mislim da bi se mogao trgnuti negde drugde nakon što sklopim oči večeras ....................ako budem imao sreće