Prvi put mi se to desilo negde davne '89 ili možda '90 , nisam siguran ali nije tako ni bitno za samu srž priče ...............
ali da krenem od početka
Valjda sam ja neki namćor ili kako već to zovu ljudi no kako god nešto iskrsne što mi se čini mimo moje logike ja na to burno reagujem . Nekada je to jako bučno , nekada delujem strašno , po nekada su ljudi frapirani no jedno je sigurno - nikada ne krijem niti lažem okolinu u vezi svojih osećanja . Ne skrivam svoje misli ma koliko god da su u suprotnosti sa sagovornikom , ne povlađujem , milujem po glavi niti klimam glavom po automatizmu ma šta god onaj preko govorio
Ipak svestan sam da sam težak kao sagovornik .....pa šta , to i sada kažem jer , jer verujem u ispravnost svojih postupaka i tačka .
No , postoji jedan paradoks . Što mi je neko bliži ja sam prema njemu odvratniji , više ga kritikujem , više vičem , zanovetam , ukazujem , solim pamet
I to tako traje sve dok ..............
..............kao što rekoh prvi put beše tih devedesetih . Reče meni drug nakon rasprave mene i moje sadašnje supruge - "ona će tebe ostaviti ako nastaviš da se ponašaš tako idiotski "
Ipak mi nije bio tako blizak no sujeta ko sujeta nije mi dala mira , rekoh šta mislim u tom trenu i više nikada više nismo bili drugari , njegova sujeta beše više povređena no moja ili je manje reči znao da sklopi u datom trenutku no ipak kad mu rekoh da će mene moja ostaviti sigurno al da je to ipak bolje neg što će na kraju on svoju morati ostavljati nekom drugom i navedoh mu sijaset meni tako očitih stvari koje su vodile samo ka jednom .............
Sociolozi i psiholozi kućne radinosti menjali su se godinama nakon toga , sve veći stručnjak od onog prošlog i svaki do jednoga mi govorio o mome kraju kao neminovnom redosledu u životu moje saputnice - svaki dobi prognozu kao kusur u našoj maloj ekonomskoj zajednici , mene na kauču i njega kao stručnjaka , svaki ode svojim putem sa bremenom što ga prati kao kletvom izrečenom iz mojih usta , kletvom što ga kao usud stiže onog trena kad prestaje biti mojim prijateljem , kad poče da ćuti i pokazuje kako svoja osećanja treba kriti , biti fin , kulturan umeren .................član društva i normi koje ono propoveda - šteta
Eh , a zadnjoj personi nisam stigao reći presudu a nju je već stigla . Došla je juče uznemirena sa rečima neverice i oproštaja ujedno jer odlazi za svoje rodno mesto ostavljena od strane idealnog života . Ne shvatajući niti trena šta je snalazi u životu gleda me u oči i govori u transu ...........on nas je prosto ostavio bez i jedne reči , jednog povišenog tona ikada , svađe , ljutnje .............on je bio ...............
Mislim da će decembra biti dvadeset godina , mislim - sram me bilo al ja sam takav niti rođenoj majci pamtim rođendan , mislim da me moja ova matora oštrokonđa ne ferma više niti kolko ono crno ispod nokta , mislim da me ova moja mala sekiracija -žensko br 2 ove kuće brže no njena mati provalila pa sada obe samo odmahnu rukom i urade ono što hoće . Mislim da sam i dalje strašan nekome sa strane kada vičem i kada skupim obrve na sredini no više niko ništa ne govori jer sam dovoljno njih urekao za dvadeset godina
............................ustvari htedoh vam reći , volite se bre ljudi kako god vam drago i kako god umete , na svoj svojstven način , bolesno , izopačeno , uvrnuto ,sa suzama , smehom samo se volite . Bežite od klišea , navika , priče : šta će selo reći , .................vičite , ljubite se , tucite , čupajte ali i ginite za onoga drugoga i sve to od srca
volite se ljudi i terajte onog drugog da vam priča
Jer ................
danas sam bio da isključim struju jednoj banci zbog neplaćenih računa ..............ono što nas na jesen čeka može samo ono gore napisano da spase , banci da isključim struju jbte !!!!!
ali da krenem od početka
Valjda sam ja neki namćor ili kako već to zovu ljudi no kako god nešto iskrsne što mi se čini mimo moje logike ja na to burno reagujem . Nekada je to jako bučno , nekada delujem strašno , po nekada su ljudi frapirani no jedno je sigurno - nikada ne krijem niti lažem okolinu u vezi svojih osećanja . Ne skrivam svoje misli ma koliko god da su u suprotnosti sa sagovornikom , ne povlađujem , milujem po glavi niti klimam glavom po automatizmu ma šta god onaj preko govorio
Ipak svestan sam da sam težak kao sagovornik .....pa šta , to i sada kažem jer , jer verujem u ispravnost svojih postupaka i tačka .
No , postoji jedan paradoks . Što mi je neko bliži ja sam prema njemu odvratniji , više ga kritikujem , više vičem , zanovetam , ukazujem , solim pamet
I to tako traje sve dok ..............
..............kao što rekoh prvi put beše tih devedesetih . Reče meni drug nakon rasprave mene i moje sadašnje supruge - "ona će tebe ostaviti ako nastaviš da se ponašaš tako idiotski "
Ipak mi nije bio tako blizak no sujeta ko sujeta nije mi dala mira , rekoh šta mislim u tom trenu i više nikada više nismo bili drugari , njegova sujeta beše više povređena no moja ili je manje reči znao da sklopi u datom trenutku no ipak kad mu rekoh da će mene moja ostaviti sigurno al da je to ipak bolje neg što će na kraju on svoju morati ostavljati nekom drugom i navedoh mu sijaset meni tako očitih stvari koje su vodile samo ka jednom .............
Sociolozi i psiholozi kućne radinosti menjali su se godinama nakon toga , sve veći stručnjak od onog prošlog i svaki do jednoga mi govorio o mome kraju kao neminovnom redosledu u životu moje saputnice - svaki dobi prognozu kao kusur u našoj maloj ekonomskoj zajednici , mene na kauču i njega kao stručnjaka , svaki ode svojim putem sa bremenom što ga prati kao kletvom izrečenom iz mojih usta , kletvom što ga kao usud stiže onog trena kad prestaje biti mojim prijateljem , kad poče da ćuti i pokazuje kako svoja osećanja treba kriti , biti fin , kulturan umeren .................član društva i normi koje ono propoveda - šteta
Eh , a zadnjoj personi nisam stigao reći presudu a nju je već stigla . Došla je juče uznemirena sa rečima neverice i oproštaja ujedno jer odlazi za svoje rodno mesto ostavljena od strane idealnog života . Ne shvatajući niti trena šta je snalazi u životu gleda me u oči i govori u transu ...........on nas je prosto ostavio bez i jedne reči , jednog povišenog tona ikada , svađe , ljutnje .............on je bio ...............
Mislim da će decembra biti dvadeset godina , mislim - sram me bilo al ja sam takav niti rođenoj majci pamtim rođendan , mislim da me moja ova matora oštrokonđa ne ferma više niti kolko ono crno ispod nokta , mislim da me ova moja mala sekiracija -žensko br 2 ove kuće brže no njena mati provalila pa sada obe samo odmahnu rukom i urade ono što hoće . Mislim da sam i dalje strašan nekome sa strane kada vičem i kada skupim obrve na sredini no više niko ništa ne govori jer sam dovoljno njih urekao za dvadeset godina
............................ustvari htedoh vam reći , volite se bre ljudi kako god vam drago i kako god umete , na svoj svojstven način , bolesno , izopačeno , uvrnuto ,sa suzama , smehom samo se volite . Bežite od klišea , navika , priče : šta će selo reći , .................vičite , ljubite se , tucite , čupajte ali i ginite za onoga drugoga i sve to od srca
volite se ljudi i terajte onog drugog da vam priča
Jer ................
danas sam bio da isključim struju jednoj banci zbog neplaćenih računa ..............ono što nas na jesen čeka može samo ono gore napisano da spase , banci da isključim struju jbte !!!!!