Ina
plavo bele boje
piksla od ulja ..................okretao je u rukama smeškao se nekako na njegov svojstven način . A ja sam obožavao kada se on tako smeška , uvek je nakon tog njegovog smeška nastajalo nešto što je ispunjavalo moje srce dečije
Kada sam ja bio klinac igračaka i nije bilo nešto naročito , uglavnom smo sami pravili gumpuške , krpenjače a kožnu loptu ko je imao bio je glavni u društvu .............automobile , avione , robote i ostale stvari nismo smeli ni da zamišljamo . Doduše klikere smo pravili od velikih kuglagera jer staklenac se pojavio tek negde na kraju osmog razreda no i taj kuglager je pravio zanimaciju .............a onda je on uzeo tu pikslu od motornog ulja i počeo da se smeška
. Odrezao je dno i poklopac pa lim ispravio čekićem , to je toliko predano radio da je na kraju dobio idealno ravnu površinu i idealno parče lima sve sa znacima " ine " na njoj . Potom je uzeo neke ogromne makaze stare koje sigurno nisu bile makaze za lim ali je on to zanemario i počeo sa njima da kroji po nekom svom šablonu iz glave , pa je onaj iskrojeni deo počeo da kucka na nekom podnožiju izvlačeći gotovo pa idealna radijus sada već naziruće kobilice nekakvog čamčića .
Slušaj Oli , idi do čika Emila i kaži da te je tata poslao i po drugu pikslu od ulja ako je nije bacio a tata će za to vreme da spoji ove delove lemilicom i kalajom . samo požuri da je čika Emil ne baci dok ti ne stigneš .........
U životu nisam brže trčao , naša porodica nikada nije bila nešto vernički opredeljena ali ja sam sada samo majku božiju i samog boga spominjao , obećavao sam zamišljenim likovima svakakva dobra dela u budućnosti samo da čika Emil ne baci onu tako dragocenu drugu pikslu , i nije bacio
kada sam se vratio sav srećan na stolu od radionice je već stajalo korito od budućeg brodića . Krojenje palube i male kućice na njoj je išlo dosta brže .
Na kraju je stradao neki stari gramofon što je skupljao prašinu još iz nemačke što je donešen ali slomljene igle osuđen na beskorisnost ...............sve do sada . Kada je izvadio taj deo sa nekakvim žičicama po njemu sam znao da treba da se radujem , znao jer se i on gotovo kao malo dete ozario samo zbog tog uspeha . Mali motor ..............osovina i prenos pa na drugu osovinu nabudženo pa na kraj te druge osovine napravljen mali propeler odnosno elisa .
Gotovo da sam siguran da danas niti jedno dete nebi imalo ama baš nikakvu emociju kada bi videlo tu skalameriju , ružnu i onako sirovo obrađenu sa džombom od dve baterije od 4,5 volti uvezanih sa gumicama za dunsflaše ...........
zatim smo sišli do Tise pogledao je u mene i pitao :
hoćeš da budeš kao drugi ili kao Tata ?
Tata
vezao je one baterije na motorče , elisa je počela da se okreće , spustio je čamac u vodu i pustio ...............
..................................
danas me ljudi baš ne razumeju u čemu to ja uživam u životu a ja mislim da nisu imali jednostavno pravog oca
plavo bele boje
piksla od ulja ..................okretao je u rukama smeškao se nekako na njegov svojstven način . A ja sam obožavao kada se on tako smeška , uvek je nakon tog njegovog smeška nastajalo nešto što je ispunjavalo moje srce dečije
Kada sam ja bio klinac igračaka i nije bilo nešto naročito , uglavnom smo sami pravili gumpuške , krpenjače a kožnu loptu ko je imao bio je glavni u društvu .............automobile , avione , robote i ostale stvari nismo smeli ni da zamišljamo . Doduše klikere smo pravili od velikih kuglagera jer staklenac se pojavio tek negde na kraju osmog razreda no i taj kuglager je pravio zanimaciju .............a onda je on uzeo tu pikslu od motornog ulja i počeo da se smeška
. Odrezao je dno i poklopac pa lim ispravio čekićem , to je toliko predano radio da je na kraju dobio idealno ravnu površinu i idealno parče lima sve sa znacima " ine " na njoj . Potom je uzeo neke ogromne makaze stare koje sigurno nisu bile makaze za lim ali je on to zanemario i počeo sa njima da kroji po nekom svom šablonu iz glave , pa je onaj iskrojeni deo počeo da kucka na nekom podnožiju izvlačeći gotovo pa idealna radijus sada već naziruće kobilice nekakvog čamčića .
Slušaj Oli , idi do čika Emila i kaži da te je tata poslao i po drugu pikslu od ulja ako je nije bacio a tata će za to vreme da spoji ove delove lemilicom i kalajom . samo požuri da je čika Emil ne baci dok ti ne stigneš .........
U životu nisam brže trčao , naša porodica nikada nije bila nešto vernički opredeljena ali ja sam sada samo majku božiju i samog boga spominjao , obećavao sam zamišljenim likovima svakakva dobra dela u budućnosti samo da čika Emil ne baci onu tako dragocenu drugu pikslu , i nije bacio
kada sam se vratio sav srećan na stolu od radionice je već stajalo korito od budućeg brodića . Krojenje palube i male kućice na njoj je išlo dosta brže .
Na kraju je stradao neki stari gramofon što je skupljao prašinu još iz nemačke što je donešen ali slomljene igle osuđen na beskorisnost ...............sve do sada . Kada je izvadio taj deo sa nekakvim žičicama po njemu sam znao da treba da se radujem , znao jer se i on gotovo kao malo dete ozario samo zbog tog uspeha . Mali motor ..............osovina i prenos pa na drugu osovinu nabudženo pa na kraj te druge osovine napravljen mali propeler odnosno elisa .
Gotovo da sam siguran da danas niti jedno dete nebi imalo ama baš nikakvu emociju kada bi videlo tu skalameriju , ružnu i onako sirovo obrađenu sa džombom od dve baterije od 4,5 volti uvezanih sa gumicama za dunsflaše ...........
zatim smo sišli do Tise pogledao je u mene i pitao :
hoćeš da budeš kao drugi ili kao Tata ?
Tata
vezao je one baterije na motorče , elisa je počela da se okreće , spustio je čamac u vodu i pustio ...............
..................................
danas me ljudi baš ne razumeju u čemu to ja uživam u životu a ja mislim da nisu imali jednostavno pravog oca