Reklo bi se " jedan sasvim običan dan "
Oko 20 časova zazvoni telefon već nakon pola sata u kolima sa ortakom putujem ka mestu prijavljenog kvara , naš red za poslepodnevno dežurstvo . Lepo počinje , brisači ne mogu da obrišu silnu vodu , na pola puta led zasipa u obilnim količinama šoferšajbnu .........stižemo . Izlazim iz auta već sledećeg trenutka skidam jebenu kabanicu koja ti služi .........ma služi za ništa . Ono suv si ako treba da stojiš a da u njoj radiš , ma jok . Za minut su ti gaće mokre i navikavaš se postepeno na to stanje , smetaju mi naočare i njih bi rado bacio kao i kabanicu al , jbga ćorav sam ko baba Miladinka
Stajem pod stub , prekrstim se dva puta pa gore , gromovi tuku na sve strane , neće valjda danas baš u mene . Sečem gore iskidane žice , silazim jer Paja viče kako nas dispečer šalje nekih četrdeset kilometara dalje , kaže nema celo selo struje , smešno mi dođe shvatajući da šest hiljada spominju mog deda Panteliju evo baš sada
Auto prede dok jurimo ka Miloševu , gledam i mislim kako ovako nikada nije tuklo , ama baš nikada . Ulazimo u mesto , mrak je potpun a to nije dobro . Pravac trideset petica .........
Usput grom udara u drvo , cepa se pada pored nas , ja i Paja se smejemo ..jbte Pajo pa ti nećeš stići na more što si uplatio prvog jula hahahahahah , pogleda me popreko ja se i dalje kliberim ko prost .........nemogu Pajo da stanem , zamišljam tebe i mene u pauzi kako tvojima mašemo na peronu a oni sami odleze na more hahahahahahaha , počinje i on da se smeje ...........
dva sata po ponoći šljapkamo po ataru , crnica se ulepila na cipele kaljav sam do kolena , sada mi se već spava . U Miloševo smo sve lokalizovali naši će ujutro da popravljaju sitnice sada je bitno otkačiti " ekonomiju " pa da probamo da pustimo napon za selo ...najzad stižem do rastavljača , otvaram ga zovem dispečera .............uključuje daljinskim putem izvod - kaže primio je. Gledam u daljinu kako svetlo obasjava horizont , šljapkam narednih tri kilometra do puta gde me čeka paja u autu .............idemo u bazu treba da vidimo šta je sa "garavcem" javljaju Melenčani da je selo u mraku ....novih pet iljada i moj deda Pantelija
........................četiri sata ujutro ulazim u kuću , u predsoblju ostajem go navlačim suvu odeću sedam u fotelju dremem do šest sati
......................pola sedam ulazim u firmu , teško mi je , jako mi je teško , kapci od olova noge od žive ........ceo dan popravljamo ono što smo sinoć samo lokalizovali ................pet sati padam u krevet , nesvest , deset sati zove dispečer ponovo duva vetar pada kiša ...........evo pola dva sve je mirno sedim pišem ...............idem da spavam
Oko 20 časova zazvoni telefon već nakon pola sata u kolima sa ortakom putujem ka mestu prijavljenog kvara , naš red za poslepodnevno dežurstvo . Lepo počinje , brisači ne mogu da obrišu silnu vodu , na pola puta led zasipa u obilnim količinama šoferšajbnu .........stižemo . Izlazim iz auta već sledećeg trenutka skidam jebenu kabanicu koja ti služi .........ma služi za ništa . Ono suv si ako treba da stojiš a da u njoj radiš , ma jok . Za minut su ti gaće mokre i navikavaš se postepeno na to stanje , smetaju mi naočare i njih bi rado bacio kao i kabanicu al , jbga ćorav sam ko baba Miladinka
Stajem pod stub , prekrstim se dva puta pa gore , gromovi tuku na sve strane , neće valjda danas baš u mene . Sečem gore iskidane žice , silazim jer Paja viče kako nas dispečer šalje nekih četrdeset kilometara dalje , kaže nema celo selo struje , smešno mi dođe shvatajući da šest hiljada spominju mog deda Panteliju evo baš sada
Auto prede dok jurimo ka Miloševu , gledam i mislim kako ovako nikada nije tuklo , ama baš nikada . Ulazimo u mesto , mrak je potpun a to nije dobro . Pravac trideset petica .........
Usput grom udara u drvo , cepa se pada pored nas , ja i Paja se smejemo ..jbte Pajo pa ti nećeš stići na more što si uplatio prvog jula hahahahahah , pogleda me popreko ja se i dalje kliberim ko prost .........nemogu Pajo da stanem , zamišljam tebe i mene u pauzi kako tvojima mašemo na peronu a oni sami odleze na more hahahahahahaha , počinje i on da se smeje ...........
dva sata po ponoći šljapkamo po ataru , crnica se ulepila na cipele kaljav sam do kolena , sada mi se već spava . U Miloševo smo sve lokalizovali naši će ujutro da popravljaju sitnice sada je bitno otkačiti " ekonomiju " pa da probamo da pustimo napon za selo ...najzad stižem do rastavljača , otvaram ga zovem dispečera .............uključuje daljinskim putem izvod - kaže primio je. Gledam u daljinu kako svetlo obasjava horizont , šljapkam narednih tri kilometra do puta gde me čeka paja u autu .............idemo u bazu treba da vidimo šta je sa "garavcem" javljaju Melenčani da je selo u mraku ....novih pet iljada i moj deda Pantelija
........................četiri sata ujutro ulazim u kuću , u predsoblju ostajem go navlačim suvu odeću sedam u fotelju dremem do šest sati
......................pola sedam ulazim u firmu , teško mi je , jako mi je teško , kapci od olova noge od žive ........ceo dan popravljamo ono što smo sinoć samo lokalizovali ................pet sati padam u krevet , nesvest , deset sati zove dispečer ponovo duva vetar pada kiša ...........evo pola dva sve je mirno sedim pišem ...............idem da spavam