Odlutam po nekada , mislima , tamo gde smo bili tata i sin
A vreme neumoljivo gazi , pa čak i dok sam tamo zaborav preti svojim ishodom da prevlada će za uvek
Ali da ne lažem , ja ne lutam ja bežim tamo , sve češće me vuče mesto to jer napolje sam samo mali nezaštićen sin
I jeza me neka drži u zagrljaj svoj ne dopustivši dašku bezbrižnosti da probije omot leda što okiva me
Ipak , strah me vraća u gard spreman za rat jer dete što iza mene stoji ne zaslužuje strah upoznati ko ja , jer .......
krhko je i nežno , nepripremljeno , jer dete je
jer tu je gde će jednog dana potražiti sebe gde bilo je
tata i kćer
A vreme neumoljivo gazi , pa čak i dok sam tamo zaborav preti svojim ishodom da prevlada će za uvek
Ali da ne lažem , ja ne lutam ja bežim tamo , sve češće me vuče mesto to jer napolje sam samo mali nezaštićen sin
I jeza me neka drži u zagrljaj svoj ne dopustivši dašku bezbrižnosti da probije omot leda što okiva me
Ipak , strah me vraća u gard spreman za rat jer dete što iza mene stoji ne zaslužuje strah upoznati ko ja , jer .......
krhko je i nežno , nepripremljeno , jer dete je
jer tu je gde će jednog dana potražiti sebe gde bilo je
tata i kćer