To jutro kada sam otvorio oči nekako sam se osećao drugačije , pogled i njegov ugao mi nije bio poznat , mislim stvari koje sam video potpuno sam poznavao , samo nekako sam ih drugačije posmatrao . A onda je počelo prvo da me pecka pa štipa da bi na kraju to preraslo u nervirajuće nečije iživljavanje , osećao sam kako me nešto malo grize . Osećao ali naredbu da se počešem moj organizam nije prihvatao , nešto je falilo
Falile su mi ruke
U jezivoj brzini postadoh svestan koliko puno stvari mi fali i koliko puno imam viška ..............recimo rep , recimo četiri noge i gomilu dlake
Potrčah zbunjeno na ulicu da bi se već na kapiji skamenio od besa i neverovatne količine mržnje u meni ..........mačka . Interesantno , nikada ih pre nisam mrzeo ali sada , .....sada me je mržnja ispunjavala , uživao sam u njoj i obožavao osećaj da je ona opravdavajuća ničim sputavana , tačno usmerena , podrazumevana .........htedoh da je začinim psovkom no čuh samo moj lavež
Sreća , da sreća me je u momentu preplavila , pomislih kako nikada nikome više ništa neću morati da kažem - jednom , a kamoli sto puta .............recimo ovom visokom gedžavom neću morati da stavljam do znanja da je ne poželjan , jednostavno ću uraditi podrazumevanu stvar , evo uješću ga .....Aaammmmmmm
I evo čak je normalno što režim i što ga jurim po ulici dok on besomučno beži ........vraćam se zadovoljan , i ........i evo mašem čak i repom . Da , srećan sam
jedem , spavam , lajem i po nekada dignem levu nogu , onako osećam da tako treba , obeležim moj kvadrant gde mi niko ne treba
eto , tako sam ja postao džukela gospodine moj
Hm , tako ovih dana teče moj razgovor sa ljudima ovoga grada koji nakon mog odlaska ostaju u mraku ..........
Falile su mi ruke
U jezivoj brzini postadoh svestan koliko puno stvari mi fali i koliko puno imam viška ..............recimo rep , recimo četiri noge i gomilu dlake
Potrčah zbunjeno na ulicu da bi se već na kapiji skamenio od besa i neverovatne količine mržnje u meni ..........mačka . Interesantno , nikada ih pre nisam mrzeo ali sada , .....sada me je mržnja ispunjavala , uživao sam u njoj i obožavao osećaj da je ona opravdavajuća ničim sputavana , tačno usmerena , podrazumevana .........htedoh da je začinim psovkom no čuh samo moj lavež
Sreća , da sreća me je u momentu preplavila , pomislih kako nikada nikome više ništa neću morati da kažem - jednom , a kamoli sto puta .............recimo ovom visokom gedžavom neću morati da stavljam do znanja da je ne poželjan , jednostavno ću uraditi podrazumevanu stvar , evo uješću ga .....Aaammmmmmm
I evo čak je normalno što režim i što ga jurim po ulici dok on besomučno beži ........vraćam se zadovoljan , i ........i evo mašem čak i repom . Da , srećan sam
jedem , spavam , lajem i po nekada dignem levu nogu , onako osećam da tako treba , obeležim moj kvadrant gde mi niko ne treba
eto , tako sam ja postao džukela gospodine moj
Hm , tako ovih dana teče moj razgovor sa ljudima ovoga grada koji nakon mog odlaska ostaju u mraku ..........