Igor Panarin: OBAMA JE ISTO ŠTO I GORBAČOV
Igor Panarin, ruski akademik i dekan Diplomatske akademije u Moskvi, tekstom u "Volstrit džornalu" i intervjuom na televiziji Si-En-En u novogodišnjoj noći, izazvao je buru reagovanja u celom svetu. Njegov tekst u kome predviđa skori raspad Sjedinjenih Američkih Država preveden je gotovo na sve jezike, pročitali su ga milioni ljudi, a samo u Kini je objavljen u 60 novina i časopisa.
Bivši analitičar KGB-a, koga zovu na sve strane da objasni svoje stavove, upravo je pozvan na zasedanje ekonomskog foruma u Davosu, a "Volstrit džornal" je za februar naručio novi tekst u kome će objaviti njegove predloge za izlazak iz svetske ekonomske krize. NIN je još početkom decembra prošle godine objavio intervju sa Panarinom u ruskoj "Izvestiji", od kojeg je i počelo veliko interesovanje za ruskog akademika.
Sa doktorom Panarinom razgovarali smo na dan inauguracije Baraka Obame. Očekivanja od novog američkog predsednika su, zato, neizbežna tema:
Barak Obama ima neviđeni rejting u Americi - 84 posto. To je zaista veoma mnogo, ali će biti kratkog daha. Već u aprilu će početi kolaps američkog finansijskog sistema i većini Amerikanaca će postati jasno da Obama ne može da uradi apsolutno ništa. On je pi-ar predsednik, sredstvo da se pažnja Amerikanaca odvuče od krize.
Šta znači pi-ar predsednik danas kad je pi-ar postao obavezan deo svake predsedničke kampanje?
Ovu akciju su planirali i naručili najuticajniji ljudi u Americi. Ja sam letos bio u Vašingtonu i video da se ispred Belog doma prodaju majice i kape, ali samo sa Obamom. Svuda se govorilo samo o njemu, Mekejna uopšte nije bilo. Shvatio sam da su izbori bili već odlučeni i zainteresovao sam se zašto baš Obama. Ubrzo sam shvatio. Novi američki predsednik lepo govori i veoma podseća na Gorbačova. Uostalom, i uloga mu je slična, da "omekša" raspad SAD onoliko koliko je to moguće, a ako ne uspeju pokušaji spasavanja američkog finansijskog sistema, da se sve svali na njega. Nije profesionalac, nije kompetentan, i slično. Situacija će se odvijati kao u SSSR-u samo što je nama za raspad bilo potrebno šest godina a u SAD će to biti urađeno u intervalu od godinu i po. Došlo je do ubrzanja, informacione tehnologije su dostigle velike visine, a visoki rejting garantuje i brzi pad.
Ipak, ceo svet u njega polaže velike nade, a popularnost u svetu mu je gotovo ravna popularnosti u SAD.
Da, dobra pi-ar akcija. Jedan od ciljeva je bio i snižavanje nivoa antiamerikanizma u svetu i odvlačenje pažnje od ekonomskih problema. I na mene je u početku ostavio veoma pozitivan utisak, lepo je govorio, vrlo razumno. Pratio sam dalje, sve isto, nikakvih novih predloga. Sve više me je podsećao na Gorbačova. I kad je Gorbačov došao na vlast, izgledalo je to mnogima, uključujući i mene, dobro, ali posle pola godine je postalo jasno da su reči bile lepe, ali usmerene na raspad zemlje.
Sve se svaljuje na Gorbačova, mada je teško poverovati da je on sam rasturio SSSR; mnogi su mu, uključujući i Jeljcina, u tome pomogli. Ni Obama neće moći sam; ko će njemu pomoći da rasturi SAD?
Njemu ne treba pomoć. Stvar je u tome što SSSR nije imao objektivne uslove za raspad, a u SAD oni postoje. Gorbačov ih je sam stvorio, za šest godina je povećao spoljašnji dug pet puta. A Obama dolazi kad je američki dug već 11,5 triliona dolara. I ne zna šta s tim da radi. Njemu će pomoći njegov nesposobni tim. Saradnici koje je izabrao ništa ne mogu da urade. To je Klintonov gubitnički tim. Poznato je da je Klinton posle raspada SSSR-a trebalo da predloži svetu i Sjedinjenim Državama novu ideološku konstrukciju sveta, i nije uspeo, završio je svoj mandat ratom u Jugoslaviji. Ni Hilari, koja je upropastila zdravstveni sistem Amerike, neće moći da izađe na kraj sa dužnošću državnog sekretara.
Možda će Obama učiniti ono što Klinton nije umeo?
Teško. On za to nema ni znanje ni obrazovanje, ni rukovodeće iskustvo, ni u spoljnoj ni u unutrašnjoj politici, ni saradnike. Takav čovek nije u stanju da rukovodi Amerikom u krizi. Simbolično je što se trudi da ide putem Linkolna koga su ubili! Valjda zato stalno nalaze neke ljude koji hoće da ubiju Obamu, gotovo svake nedelje nekoga hapse. To je takođe delovanje na javno mnjenje.
Obama je zamrzao neke Bušove odluke, najavljuje promene. Mislite li da će se nešto promeniti u odnosima između Ruske Federacije i SAD?
To je vrlo teško reći, zato što nije jasan odnos snaga u Obaminom okruženju. Gospođa Klinton mrzi Obamu; u predizbornoj kampanji su toliko vređali jedno drugo da je čudno da još mogu i da se rukuju. Svi ostali saradnici potpuno su nepredvidivi. Mislim da je Rusija dobro iskoristila tu situaciju i pokrenula niz inicijativa, među kojima su i predlozi u vezi sa protivraketnom odbranom. Sad čekamo odgovor.
Obama preispituje i tu odluku. Očekujete li da, s obzirom na krizu, i deklarisanu spremnost da čuje i ruski stav, novi predsednik ipak odustane od PRO u Evropi?
To su naše želje, ali je teško reći šta će stvarno biti. Kad je Buš postao predsednik, on je imao dobrog pomoćnika za Rusiju, Tomasa Grena, koji mu je napravio analizu rusko-američkih odnosa s kojom smo mogli da se složimo ili ne, ali ona je postojala. Sada toga nema i teško mi je da zamislim kakvi će biti odnosi dve zemlje. Sumnjam da je sa američke strane moguća bilo kakva usaglašena spoljna politika. Njegovi saradnici nisu u stanju da mu predlože nikakva rešenja. To je užasno zato što zemlja ima atomsko oružje i najveću armiju na svetu. Očigledno je da posle kraha Volstrita i porasta nezaposlenosti, posle kraha automobilske industrije, oni ne mogu adekvatno da ocene situaciju u kojoj su se našli.
I još ih vi plašite svojim pesimističkim prognozama.
Uplašili su se oni još 1998, kad sam nastupao u Austriji na međunarodnoj konferenciji "Informacioni rat". Svi su bili u šoku, ali prošlo je 10 godina, a oni su i dalje u šoku; prosto nisu u stanju da prihvate tu informaciju. Možda su moji stavovi suviše radikalni, ali ja ne vidim druge. Nek neko kaže da će do te i te godine SAD biti najjača zemlja na svetu. Ali to ne kaže niko. Niko se ne usuđuje da stupi u polemiku sa mnom. A onih koji smatraju da sam u pravu, ima, i oni mi pišu. To su pre svega Amerikanci koji vide da Amerika ide ka raspadu.
Kao razlog za raspad navodite ekonomsku krizu. Ali ona nije pogodila samo Ameriku.
Ekonomska kriza je samo vrhunac problema i trenutak odakle će se sve obrušiti. Ali kao i pre 10 godina, i danas postoje tri faktora za raspad SAD. Prvi je psihološki jer Amerikanci žive u stresu, stalno su u dugu, stalno od nekoga zavise. Ameriku je do sada povezivao strah, a ne nikakav patriotizam. Situacija se sa krizom pogoršala, nadziratelji više nisu onako jaki i ne mogu da drže u stanju straha ogroman broj ljudi. Drugi uzrok je rast antiamerikanizma, koji je uvek postojao, ali je posle osam godina predsednika Buša drastično porastao i to mora da utiče na psihičko stanje Amerikanaca. Ali osnovni razlog je, naravno, ekonomski. Sistem koji je trajao oko 200 godina, više ne može da opstane. Amerika je trebalo da se raspadne još dvadesetih godina, ali je, zahvaljujući Drugom svetskom ratu, opstala. I u čitavom posleratnom periodu taj sistem je bio sponzorisan malim ratovima.
Što znači da i sada neko može da potraži spas u trećem svetskom ratu?
Mislim da to više nije moguće, iako su bila preduzeta već dva pokušaja. Indopakistanski konflikt je bio provokacija s ciljem da se izazove atomski rat između Indije i Pakistana, kao što su i ovi događaji na Bliskom istoku očigledno provokacioni, s ciljem da uvuku Egipat, Iran, Siriju i druge zemlje. Ali drugi geopolitički igrači shvataju svu opasnost te igre. Bio je i pokušaj rata protiv Irana ali nije uspeo jer su vojnici i obaveštajne službe SAD bili protiv. Rat nikome nije potreban, osim onih sila koje pokušavaju da spasu vlast dolara.
Da li je moguće spasiti dolar?
Amerika sada ima problem da odluči kako dalje. Njihov prvi pokušaj će biti da prevare ceo svet. To treba da uradi Obama i ja mislim da će 1. jula 2009. pokušati da ukinu dolar i da uvedu amer. Onda će Amerikancima valutu menjati u odnosu jedan prema jedan, a celom svetu jedan prema hiljadu. To je pokušaj da se spasi Amerika a da ceo svet ostane u minusu. Druga varijanta je teroristički akt na teritoriji SAD, pri čemu će se, na primer, kod teroriste naći sto dolara, pa će zato zabraniti upotrebu tih novčanica dok, recimo, FBI ne nađe izvor finansiranja. Amerika neće imati štete jer tih novčanica gotovo da i nema u SAD. Tamo se plaća karticama i koristi samo sitan novac. One se štampaju za inostranstvo. Tako će biti kažnjen ceo svet. Oni sad razmišljaju koji od tih načina da iskoriste, kakva će biti reakcija sveta na prevaru.
Ako ekonomska kriza vodi raspadu, šta će biti sa Rusijom? Hoće li se i ona raspasti? I ovde se oseća kriza.
Ne, Rusija se neće raspasti. Za to nema uslova. Ipak, ona će biti u teškoj situaciji sve do raspada SAD, odnosno dok one uđu u fazu kolapsa, a to će biti već u aprilu. Da, kriza ne samo da se oseća, situacija je sve gora i Rusija je sad glavna žrtva. To ima veze s tim što i u Rusiji postoje snage koje se orijentišu, nažalost, na američke standarde. Naša kriza je povezana s tim što te snage pokušavaju da spasu SAD od raspada.
Kako?
Putem učvršćivanja dolara. Ja već pola godine govorim da moramo sve ugovore da potpisujemo u rubljama. Nažalost, odnos snaga je takav da to ne može da se ostvari. Kod nas postoji jak proamerički talas koji nas može dovesti do kraha. Naši finansijski analitičari koji se orijentišu na američke globaliste, vode zemlju u propast. Naši ekonomski stručnjaci vode državu, svesno ili nesvesno po šemi 1998. Da bi smanjila posledice ekonomskog kolapsa Amerike, Rusija mora da razvija rublju kao nacionalnu valutu. Da formira pravu naftnu berzu koja prodaje naftu za rublje. Mora da prekine konopce koji je vezuju za taj Titanik (SAD).
Zanimljivo je da se ceo svet, uključujući i Rusiju, bori protiv krize istim sredstvima kao Amerika. I da niko, očigledno, nije izmislio lek za krizu.
Nije tačno da nije izmislio. Ja jesam. Nedavno sam bio u Kini. Tamo očekuju raspad SAD ali ga se i boje jer je u Americi njihov novac, i jer tamo prodaju svoju robu. Oni su veoma zainteresovani za prevazilaženje krize. Ja sam im predložio da razradimo zajedničke mere. Oni se slažu da bez Rusije Kina ne može da se efikasno razvija u 21. veku i samo sa Rusijom može da obezbedi dalju stabilnost. Amerikanci sa Kinom posluju kao što su svojevremeno sa Indijancima - za bocu "vatrene vode", ili za ogrlicu od staklenih perli, kupovali su ostrva, zemlju, sve što su hteli. Danas od Kineza za bezvredne papire, novčanice koje nemaju nikakvo pokriće, faktički besplatno, dobijaju sve što žele. Tome mora doći kraj. Moj model je vrlo prost - prenos finansijskog centra iz SAD u Kinu i RF na četiri mesta - u Hongkong, Šangaj, Vladivostok i Moskvu, i neke izmene na geopolitičkoj karti sveta. Država broj jedan u 21. veku biće Kina.
A gde će biti Rusija?
Rusija će biti odmah do nje. Biće to simbioza intelekta i fabrike. Do sada je to bila simbioza fabrike (Kina) i profita (Amerika). Logika SAD je bila: vi radite, a mi vam dajemo posao. Ali, to je protivurečilo unutrašnjem biću Kineza, tridesetogodišnji ciklus takvih odnosa je završen, i Kina sad mora da razmišlja šta dalje. Oni su veoma zainteresovani da sa Rusijom formiraju ekspertni mehanizam za izradu novog modela sveta. Mogu im se priključiti i Indija, Francuska, Nemačka, Brazil. Ekspertska organizacija treba u ovo pola godine, koliko je ostalo do raspada Amerike, da započne diskusiju kako da se taj raspad ne dogodi po jugoslovenskom scenariju, nego mirno, po scenariju Čehoslovačke.
(Razgovarala: Ljubinka Milinčić)
(NIN, 29.01.2009)
