Kada bi samo malo mogao zadržati duže dah , jedan još tren ostati svestan , pa i pored nemoći ispunjenja želje krećem rukom gore ka zamišljenom cilju ............voleo bih da ....Ali želje su ne dosanjane uvek prave želje sve ostalo se obično gurne u stranu čim prvi adrenalinski šok prođe
jer
jasno kao na dlanu sudbina govori svoj monolog što ritualno započinje obavezno sa kulturnim "dobar dan ti želim" . I gle ironije , pored sve tamne strane jasne mi sudbine iz čistog bon tona odgovaram istom merom iako znam da je njena svrha zagorčati a ne ozariti mi budućnost što vreba tu iza prvog ugla neke kaskade u životu
i kakva je svrha uljudnog ophođenja kada nakon tebe više ničeg lepog nema , kakva je svrha ritualnog ophođenja kao da će izostanak istog moći otvoriti svrsishodnost postojanja želje , želje za dobrim danom koji prestaje tvojim nastupom i stamenim stavom ........stavom izricanja dobrih želja a oduzimanjem nade i cilja ......
Šta sutra može biti dobro , zasejano u lejama današnjice zalivano gorčinom bede i propagande jučerašnjice , obogaćeno berbom užeglog ploda sa plantaže realnog življenja
Ja više neću učestvovati u tome
slepi kod očiju , gluvi kod ušiju
šljam i dno na sapima dorata jašu uzdignuta čela . Brat je brata za pogaču natopljenu crnim vinom izdao krvniku , pogaču dobijenu u obližnjem manastiru blagosiljanu ovozemaljskim rečima nepriznatog vernika i nepriznate crkve .........uopšte . Veru zaboravljamo jer je više ne nosimo u sebi ne ljubismo nikoga ni bližnjeg niti roda svoga , a kako bi smo kada kletva nas stiže , ne imali ni roda ni poroda , nevisila puška iznad ognjišta .......ni jezik se više ne govori što govorio se od moga oca i njegovoga oca ..........
Ništa ...jednostavno ništa od ništa ......
ko bi mi dao čašu vode , parče hleba kada svoja usta ima suva , i usta svoje dece gladna
dim i čemer , spaljene zemlje bez izgleda za nejač u povoju , sreću u nadiranju . Ni nedra više nisu jedra , ni muške ruke kadre odgurnuti nuđeno na volju i nevolju ...............
ja neću više učestvovati u tome ......
jer
jasno kao na dlanu sudbina govori svoj monolog što ritualno započinje obavezno sa kulturnim "dobar dan ti želim" . I gle ironije , pored sve tamne strane jasne mi sudbine iz čistog bon tona odgovaram istom merom iako znam da je njena svrha zagorčati a ne ozariti mi budućnost što vreba tu iza prvog ugla neke kaskade u životu
i kakva je svrha uljudnog ophođenja kada nakon tebe više ničeg lepog nema , kakva je svrha ritualnog ophođenja kao da će izostanak istog moći otvoriti svrsishodnost postojanja želje , želje za dobrim danom koji prestaje tvojim nastupom i stamenim stavom ........stavom izricanja dobrih želja a oduzimanjem nade i cilja ......
Šta sutra može biti dobro , zasejano u lejama današnjice zalivano gorčinom bede i propagande jučerašnjice , obogaćeno berbom užeglog ploda sa plantaže realnog življenja
Ja više neću učestvovati u tome
slepi kod očiju , gluvi kod ušiju
šljam i dno na sapima dorata jašu uzdignuta čela . Brat je brata za pogaču natopljenu crnim vinom izdao krvniku , pogaču dobijenu u obližnjem manastiru blagosiljanu ovozemaljskim rečima nepriznatog vernika i nepriznate crkve .........uopšte . Veru zaboravljamo jer je više ne nosimo u sebi ne ljubismo nikoga ni bližnjeg niti roda svoga , a kako bi smo kada kletva nas stiže , ne imali ni roda ni poroda , nevisila puška iznad ognjišta .......ni jezik se više ne govori što govorio se od moga oca i njegovoga oca ..........
Ništa ...jednostavno ništa od ništa ......
ko bi mi dao čašu vode , parče hleba kada svoja usta ima suva , i usta svoje dece gladna
dim i čemer , spaljene zemlje bez izgleda za nejač u povoju , sreću u nadiranju . Ni nedra više nisu jedra , ni muške ruke kadre odgurnuti nuđeno na volju i nevolju ...............
ja neću više učestvovati u tome ......