Kapija crna namazana onim izrađenim uljem , da drvo ne trune ,sa simetrične dve polovine idealnog luka na vrhu . Staza utabana i u to doba godine prašnjava , ona fina vrela prašina što ti se zavlači međ prste na nogama i kada pređeš od kapije preko staze naiđeš na orahovo deblo položeno na one stare Austrougarske cigle velikog formata . Uglačano drvo na njemu govorilo je neko svoju priču važnosti mesta za seljake koji su tu pred veče kada namire stoku i istimare kobile i pastuve dolazili da razmene svoje neke priče i uz fićok neke ljute naprave i po neku šalu uglavnom na tuđ račun
Kuća je stara od naboja belo okrečena sa coknom plave boje , prednja soba sa dva mala prozora jasno se odvajala od vrata i konga is'predkuće ..........uđeš u kong a on onako uzdignut pokriven produženom strejom u hladu potpomognut vinovom lozom što upliće se celom dužinom konga idealan kao mesto za hoklicu i preslicu pod prozorom od kujne
A u kujni dve stolice na sred nje i tabla od polepljenih dasaka između njih , posuto brašno fine bele boje , pa se natre sa mašćom pa se umesi uslatko pa na gomilice poređa po obodu table .............pa se ponovo pospe brašno .........
metalna vrata u zidu paorske peći -otvorena , plek spreman , namašćen i to dobro . A baba povezane marame obriše one brašnjave ruke o kecelju pa zavuče ispale sede pramenove pod maramu pa pravo raširenih ruku ka meni
" dedika je reko da danas nejdemo u njivu pa ko velim da ti baba ispeče gibančice "
a moje oči ovolike , a testo već naraslo i baba poče da ga starom okrnjenom oklagijom razvija pa presavija pa opet razvija dok moje nogice hitaju u onu prednju sobu . Privučem stolicu do kredenca pa na vrhovima prstiju dohvatim onu dunsflašu sa vrha što moji prstići malo malo pa umočiše u nju ovih dana .........babin pekmez od šljiva . Ej , al nije to ovaj današnji , ono samo boja i etiketa pa zbog nje znaš šta jedeš , to je onaj pravi što ga skuvaš al onako ne baš skroz , nit ga melješ , pa kad mažeš na gibančicu tek na njoj se rastapa naskroz ostavljajući trag od šljivinih ljuska koje ti se pod zubima uz slast grickaju i daju poseban ukus
Pa ondak se plek izvuče iz pećke i one zamirišu , debele pa lisnate . Masne da ti brada bude masna već nakon prvog zagriza u to toplo i sočno parče testa .........ondak uzmeš plekanu veliku kašiku zajtiješ pekmeza pa razvučeš po njoj i saviješ na pola
zažmuriš , upola otvoriš usta i nežno spustiš zubiće da utonu prvo u hrskavu površinu pa onda predivno mekano testo ....polako žvaćeš i samo sok što se oslobađa gutaš .......
ukus
Danas više ništa nema ukus
Kuća je stara od naboja belo okrečena sa coknom plave boje , prednja soba sa dva mala prozora jasno se odvajala od vrata i konga is'predkuće ..........uđeš u kong a on onako uzdignut pokriven produženom strejom u hladu potpomognut vinovom lozom što upliće se celom dužinom konga idealan kao mesto za hoklicu i preslicu pod prozorom od kujne
A u kujni dve stolice na sred nje i tabla od polepljenih dasaka između njih , posuto brašno fine bele boje , pa se natre sa mašćom pa se umesi uslatko pa na gomilice poređa po obodu table .............pa se ponovo pospe brašno .........
metalna vrata u zidu paorske peći -otvorena , plek spreman , namašćen i to dobro . A baba povezane marame obriše one brašnjave ruke o kecelju pa zavuče ispale sede pramenove pod maramu pa pravo raširenih ruku ka meni
" dedika je reko da danas nejdemo u njivu pa ko velim da ti baba ispeče gibančice "
a moje oči ovolike , a testo već naraslo i baba poče da ga starom okrnjenom oklagijom razvija pa presavija pa opet razvija dok moje nogice hitaju u onu prednju sobu . Privučem stolicu do kredenca pa na vrhovima prstiju dohvatim onu dunsflašu sa vrha što moji prstići malo malo pa umočiše u nju ovih dana .........babin pekmez od šljiva . Ej , al nije to ovaj današnji , ono samo boja i etiketa pa zbog nje znaš šta jedeš , to je onaj pravi što ga skuvaš al onako ne baš skroz , nit ga melješ , pa kad mažeš na gibančicu tek na njoj se rastapa naskroz ostavljajući trag od šljivinih ljuska koje ti se pod zubima uz slast grickaju i daju poseban ukus
Pa ondak se plek izvuče iz pećke i one zamirišu , debele pa lisnate . Masne da ti brada bude masna već nakon prvog zagriza u to toplo i sočno parče testa .........ondak uzmeš plekanu veliku kašiku zajtiješ pekmeza pa razvučeš po njoj i saviješ na pola
zažmuriš , upola otvoriš usta i nežno spustiš zubiće da utonu prvo u hrskavu površinu pa onda predivno mekano testo ....polako žvaćeš i samo sok što se oslobađa gutaš .......
ukus
Danas više ništa nema ukus