Ja nju više ne prepoznajem , ostala je ljuštura od osobe . Ispijena , naborana sa upalim očima od neprekidnog plakanja . Jezivo je i pomisliti kakvu sam je ostavio pre no što ću otići na godišnji , jezivo u smislu kakvu sam je zatekao .
A vest sam čuo pre no što ću se vratiti sa letovanja , vest je bila kratka , vest i nije bila , vest ........pre bi se reklo da je neko čekić okrenuo ka meni i onako kao da je negde visoko vezan na neku tačku samo ga pustio .
...........a juče me pita što ja sa njom nepričam , što je izbegavam , što ........što me jebeno nepita ništa u vezi obećanja , što bar malo tog jebenog bola ne prevali na mene .....
Neće
Ona samo skrhana , savijenih ramena konstatuje kako je brzo prošlo četrdeset dana ...............Ivanu
I nastavlja da džogerom briše pod , ja izlazim iz prostorije . Nemogu da izdržim sliku , sećanje na taj dan kada mi je rekla ozarena da su ga primili na detoksinozaciju . Sliku kada stavlja prst na usne i spušta obrve , znak da samo ja znam priču , znak da tako i ostane
I šta sada , život ide dalje ?
Ne , jedan neće ići , jedan je ostao zakačen za "belo", i tako zakačen završio pre vremena svoju boravišnu vizu na ovome svetu .............
Ustvari hteo sam samo da kažem .............Ništa
sve ovo je ništa jer
zašto Ivane ostavi majku svoju
da na grobu tvom
svakog dana gubi boju
i u duši pravi lom
Ja je gledam svakog dana
Ona više nema sna
na srcu je smrtna rana
jer bolu nema dna
A vest sam čuo pre no što ću se vratiti sa letovanja , vest je bila kratka , vest i nije bila , vest ........pre bi se reklo da je neko čekić okrenuo ka meni i onako kao da je negde visoko vezan na neku tačku samo ga pustio .
...........a juče me pita što ja sa njom nepričam , što je izbegavam , što ........što me jebeno nepita ništa u vezi obećanja , što bar malo tog jebenog bola ne prevali na mene .....
Neće
Ona samo skrhana , savijenih ramena konstatuje kako je brzo prošlo četrdeset dana ...............Ivanu
I nastavlja da džogerom briše pod , ja izlazim iz prostorije . Nemogu da izdržim sliku , sećanje na taj dan kada mi je rekla ozarena da su ga primili na detoksinozaciju . Sliku kada stavlja prst na usne i spušta obrve , znak da samo ja znam priču , znak da tako i ostane
I šta sada , život ide dalje ?
Ne , jedan neće ići , jedan je ostao zakačen za "belo", i tako zakačen završio pre vremena svoju boravišnu vizu na ovome svetu .............
Ustvari hteo sam samo da kažem .............Ništa
sve ovo je ništa jer
zašto Ivane ostavi majku svoju
da na grobu tvom
svakog dana gubi boju
i u duši pravi lom
Ja je gledam svakog dana
Ona više nema sna
na srcu je smrtna rana
jer bolu nema dna