Uredno povezana marama preko glave , krupkne oči , utoliko istaknutije suze i neverica u njima .
ustvari , sreo sam je na početku ove moje zadnje nade u ljude , kažem zadnje jer baš ona beše uticala da izgubim zadnju bitku u potrazi za verom .Bila je sva u crnom sigurnog koraka što od zaseoka vodi nekom opčinjenošću ka najpre donjem pa na kraju i onom gornjem manastiru , korak po korak .........bosa po kamenjaru
ja u kolima .............
........ona uvek nekako fantomski iza svake krivine ispred mene . Od tog donjeg krenuh i sam peške ........u patikama .
Sretoh je gore
Znaš , ja sam tražio takvu osobu u stvari , tražio sam odista pravu veru . Ja nisam vernik , ne verujem u mantije , ne verujem u leviske , usisivač mobilni telefon sklapanje poslova u vezi trgovina sa kolima i sređivanja svetih odaja svetog vasilija . Ne verujem da je dotična ličnost postala sveta samo da bi jednoga dana bila izložena neumoljivom jednoličnom zvuku svakoga evra koji padne na dno kutije na uzglavlju .........ja verujem u devojku što osam kilometara pređe bosa
I onda je videh kako izlazi ispred mog auta gore na magistrali . Žena joj beše nešto objašnjavala , suviše brzo da bi dala i najmanju šansu za pitanje , nerazumevanje , šansu za razgovor u dvoje . Samo joj je gurnula dvadeseticu u šaku sela i kombi i krenula dalje .
Moja vera je stajala sa otvorenim šakama na obrazima , ubrzo na očima i strašno , jako strašno plakala . Jebena tuga se uvukla u svaki kamičak u svom nepreglednom prečniku oličenja svetosti i dobrote
Spuštene marame , kratke crne kose predstavljala je sve ono što sam izgubio izgleda zajedno sa njom
...................evo sedim kraj monitora nakon podosta dana i dana u vidu odsustovanja sa bloga i još uvek ne mogu dočarati sliku ništavila od čoveka što oduze njoj pa samim tim i meni zadnju nadu u postojanje i jednoga čistoga mesta na ovoj jebenoj zemlji
ustvari , sreo sam je na početku ove moje zadnje nade u ljude , kažem zadnje jer baš ona beše uticala da izgubim zadnju bitku u potrazi za verom .Bila je sva u crnom sigurnog koraka što od zaseoka vodi nekom opčinjenošću ka najpre donjem pa na kraju i onom gornjem manastiru , korak po korak .........bosa po kamenjaru
ja u kolima .............
........ona uvek nekako fantomski iza svake krivine ispred mene . Od tog donjeg krenuh i sam peške ........u patikama .
Sretoh je gore
Znaš , ja sam tražio takvu osobu u stvari , tražio sam odista pravu veru . Ja nisam vernik , ne verujem u mantije , ne verujem u leviske , usisivač mobilni telefon sklapanje poslova u vezi trgovina sa kolima i sređivanja svetih odaja svetog vasilija . Ne verujem da je dotična ličnost postala sveta samo da bi jednoga dana bila izložena neumoljivom jednoličnom zvuku svakoga evra koji padne na dno kutije na uzglavlju .........ja verujem u devojku što osam kilometara pređe bosa
I onda je videh kako izlazi ispred mog auta gore na magistrali . Žena joj beše nešto objašnjavala , suviše brzo da bi dala i najmanju šansu za pitanje , nerazumevanje , šansu za razgovor u dvoje . Samo joj je gurnula dvadeseticu u šaku sela i kombi i krenula dalje .
Moja vera je stajala sa otvorenim šakama na obrazima , ubrzo na očima i strašno , jako strašno plakala . Jebena tuga se uvukla u svaki kamičak u svom nepreglednom prečniku oličenja svetosti i dobrote
Spuštene marame , kratke crne kose predstavljala je sve ono što sam izgubio izgleda zajedno sa njom
...................evo sedim kraj monitora nakon podosta dana i dana u vidu odsustovanja sa bloga i još uvek ne mogu dočarati sliku ništavila od čoveka što oduze njoj pa samim tim i meni zadnju nadu u postojanje i jednoga čistoga mesta na ovoj jebenoj zemlji