Ušao je u sobu praćen hladnom škripom vrata , pritisnuo je prekidač onaj starinski što uz tup zvuk " tup " daje do znanja kako je svetlo trebalo biti upaljeno ............ali nije . Puf .......to je bio zvuk umesto vizuelnog efekta . Svetlo je " crklo " , mrak je ostao kao dominantno stanje u prostoriji
Memorija , jedino se toga ovoga trenutka setio .
Da, memorija mi je jača strana , ........." kraš "
.......... i dok je padao ka podu zaključi ipak da nije . Ili pozicija ovog vrlo tvrdog predmeta što se ispreči pred njegovu putanju nije imala ama baš nikakvu povezanost sa malopređašnom nadom u rešenje trenutne situacije i željom hoda po prostoru bez jednog od čula
O kako je glup osećaj bespomoćnosti , pridiže se nekako pomoću ruku i svoju zadnjicu strpa u ...valjda fotelju . Sede .............lenjo ........i dostojanstveno . Onako kao što slepac ima dostojanstvo na pešačkom prelazu dok zavisi od nečije opšte kulture .
Hm , ispred bi trebao biti sto na stolu pepeljara pored pepeljare kutija cigara pored kutije upaljač ...............zamišljeno odmotava rolnu , vadi cigaretu stavlja je u ugao usta , kreše onaj upaljač , pali cigaretu .................uf , svaki dim koji povlači u sebe osvetljava onu pomrčinu , pretvara prostoriju u zapreminu senki , igru nedovršenu nekada davno dok je išao kući smejući se jer je ostavio cigarete negde iza sebe
...............pitanje je tako prosto i nameće se neumoljivo kao jedino realno u datom trenutku
odreći se svoga " ja " postati pizda (jer svako ko izda je pizda) pa upaliti cigaretu ili ostati u mraku ...............
sklopio je jednostavno oči rešen da ostane u mraku jer niko još očima nije progledao pa neće ni on u svom životu njima gledati
po nekada je bolje ostati u mraku ..........zdravije je
eto u stvari to sam hteo reći
Memorija , jedino se toga ovoga trenutka setio .
Da, memorija mi je jača strana , ........." kraš "
.......... i dok je padao ka podu zaključi ipak da nije . Ili pozicija ovog vrlo tvrdog predmeta što se ispreči pred njegovu putanju nije imala ama baš nikakvu povezanost sa malopređašnom nadom u rešenje trenutne situacije i željom hoda po prostoru bez jednog od čula
O kako je glup osećaj bespomoćnosti , pridiže se nekako pomoću ruku i svoju zadnjicu strpa u ...valjda fotelju . Sede .............lenjo ........i dostojanstveno . Onako kao što slepac ima dostojanstvo na pešačkom prelazu dok zavisi od nečije opšte kulture .
Hm , ispred bi trebao biti sto na stolu pepeljara pored pepeljare kutija cigara pored kutije upaljač ...............zamišljeno odmotava rolnu , vadi cigaretu stavlja je u ugao usta , kreše onaj upaljač , pali cigaretu .................uf , svaki dim koji povlači u sebe osvetljava onu pomrčinu , pretvara prostoriju u zapreminu senki , igru nedovršenu nekada davno dok je išao kući smejući se jer je ostavio cigarete negde iza sebe
...............pitanje je tako prosto i nameće se neumoljivo kao jedino realno u datom trenutku
odreći se svoga " ja " postati pizda (jer svako ko izda je pizda) pa upaliti cigaretu ili ostati u mraku ...............
sklopio je jednostavno oči rešen da ostane u mraku jer niko još očima nije progledao pa neće ni on u svom životu njima gledati
po nekada je bolje ostati u mraku ..........zdravije je
eto u stvari to sam hteo reći