Polako postaje svestan , tu na ivici ,kako je samo dobio ulogu nemog posmatrača u velelepnom delu po nazivu život . Nemajući ni moći ni hrabrosti zakoračiti jer bi ga sada već zasigurno zgazio pred sobom razmišlja o sudbini pogrešnog mesta i stanice na kojoj se nalazi
Koja ga je to odluka dovela na pogrešan kolosek , onaj gde samo oseti udar vetra kada svaka kompozicija ludački protutnji nehajeći mnogo na putnika zagubljenog u čudnoj dimenziji . Šta je to odredilo njegovu ulogu promašenog posmatrača i nemog statiste što već spuštenih ruku , jer davno je već prestao da maše za svakim vagonom što nije imao nameru da stane , prati obrise koji prave čudne slike u mašti
I opet će po prolasku fragmenta života nemo spustiti pogled ka vrhovima svojih cipela , primetiti opušak nemo ispljunut iz ugla usana i zapitati se . Gde je vlasnik ovoga dela , da nije .............
okrenuće se po prvi put i videće da realnost nije uvek samo ono ispred njega , možda ima nade da ulogu odigra improvizujući mimo zadatih margina , možda i to svetlo što se na ivici nazire nije kasno okusiti na sopstvenoj koži . Hvatajući se za gelender prvi korak bi izrazito težak , pa drugi lenj i trom ali ipak sa ciljem
Život mi je toliko puta prošao samo u obrisima tu pred mojim licem jer mi je neko podario takvu ulogu samo za mene , ne to nije ono što je vlasnik opuška želeo za sebe onaj isti što ga nisam mogao naći u alejama svoga sećanja a odgovor njegovog nestanka sebi nisam mogao dati
Mora da je pošao na drugu stranu ,..................