27/3/2008 15:25
Okrenula je već načetu veknu hleba sa druge strane pa odsekla okrajak ne hajeći mnogo što će se sada vekna suši sa obe strane , neki zadovoljni osmeh je lebdeo licem a na usnama si mogao čitati gotovo pa sigurno .........
....... e ješćeš ti meni Draganče pupušku vala do kraja života ......
uzela parče kobasice i glavicu luka i sve skupa stavila u krpu zamotala pa strpala u platnenu kesu sve sa slikom neka tri slončeta kako se jedno drugome drže za rep
On je nemo gleda i sve ne može da veruje svojim očima
" pa ti kalaisano sunce tvoje žarko , jel ti mene luda praviš ženo . Pa koliko puta sam ti rekao da mi se taj okrajak na vr' glave popeo , koliko puta sam ti rekao ............."
" eeeheeej " povišenim će tonom gospodar kuće i okolne vlastele tj svih nas ............" ehej , nemoj ti na mene da dižeš glas , ako ti se ne sviđa ti lepo uzmi pa sam sebi napravi fruštuk ! "
i tu bi kraj
ode matori besan u kupatilo iseče ono svoje šmekersko lice brijući one čekinje ala loza Pandurović ( verujte da je tako ) pa sve ko da mu faca guza a ne lice oblepi sa sve onim parčićima toalet papira koji kao zaustavljaju krvarenje i takav demonstrativno stane pred " Katarinu veliku " ili onu gospodaricu s' početka teksta
" jel gotovo "
ona mu samo pruži onu kesu sa dva prsta a on je zgrabi pa u dvorište izađe
Žut , ko dukat , marke "rog" zadnje generacije beše bicikl , to čudo tehnike ili zabranjeno voće nas dečurlije iz tog vremena to jutro nekako oseti sav naboj negativne energije i poče da škripi i klopara pod njegovim sumanutim pritiscima na pedale .
I tako " Rog " i pali " bog " završiše nestali u akciji odma za prvi ćošak od naše kapije ............
Beo , ko paperije , fića u to vreme beše kresnut nekih dvesta metara malo dalje , za volanom onako u nekom povijenom stavu sa glavom izbačenom prema šofer šajbni sedi kolega onog na biciklu i čeka ko lovac lovinu što čeka
" he he he he , saće da mi platiš za onu zajebanciju tvoju od juče "
lukavo čeka lovinu da prođe pa kada ovaj onako besno prozvižda kraj njega ovaj dade gas pa se približi skroz do njegovog blatobrana , .........
gas , kočnica , gas kočnica ............pa ga pusti da ode dalje pa opet dođe skroz do njega ..........gas kočnica gas ..........i kasno pritisnu kočnicu .........
Sedimo u onaj hodnik svi komplet zajedno sa komšiluk i fanđo vozačem , čekamo da se pojavi doktor . I onda se vrata otvaraju a na njima izlazi sav iscepan i modar moj ćalac , onako blatnjav jer u zonu ateriranja beše blata se okreće prema doktoru i govori na glas
" i šta kažete doco mesec dana bolovanja ? "
" da da , obavezno mirovanje "
" i šta kažete od čega sam zadobio povrede "
"Pa izgleda neverovatno gospodine no čini mi se da vam ništa nebi bilo da niste pali na onu tvrdu okrajku od hleba"
Pobedonosni pogled upućen gospodaru i zahvalan krvniku
Hm , šta je poruka danas ?
25/3/2008 09:56
Polako postaje svestan , tu na ivici ,kako je samo dobio ulogu nemog posmatrača u velelepnom delu po nazivu život . Nemajući ni moći ni hrabrosti zakoračiti jer bi ga sada već zasigurno zgazio pred sobom razmišlja o sudbini pogrešnog mesta i stanice na kojoj se nalazi
Koja ga je to odluka dovela na pogrešan kolosek , onaj gde samo oseti udar vetra kada svaka kompozicija ludački protutnji nehajeći mnogo na putnika zagubljenog u čudnoj dimenziji . Šta je to odredilo njegovu ulogu promašenog posmatrača i nemog statiste što već spuštenih ruku , jer davno je već prestao da maše za svakim vagonom što nije imao nameru da stane , prati obrise koji prave čudne slike u mašti
I opet će po prolasku fragmenta života nemo spustiti pogled ka vrhovima svojih cipela , primetiti opušak nemo ispljunut iz ugla usana i zapitati se . Gde je vlasnik ovoga dela , da nije .............
okrenuće se po prvi put i videće da realnost nije uvek samo ono ispred njega , možda ima nade da ulogu odigra improvizujući mimo zadatih margina , možda i to svetlo što se na ivici nazire nije kasno okusiti na sopstvenoj koži . Hvatajući se za gelender prvi korak bi izrazito težak , pa drugi lenj i trom ali ipak sa ciljem
Život mi je toliko puta prošao samo u obrisima tu pred mojim licem jer mi je neko podario takvu ulogu samo za mene , ne to nije ono što je vlasnik opuška želeo za sebe onaj isti što ga nisam mogao naći u alejama svoga sećanja a odgovor njegovog nestanka sebi nisam mogao dati
Mora da je pošao na drugu stranu ,..................
23/3/2008 17:44
Drugi put , evo već drugi put ih žvaćem ti leb nasušni i ko izmisli knedle sa šljivama .E a znam šta će za po sata da bude , ustvari to čim je prestalo ja sam navalio kratkog pamćenja da mandžam . Ma ko šiša budalu i njegov probavni trakt ( jel se tako piše ? ) ko šiša običnu narkomančinu što se navukla na knedle pa sada ko dozu gleda svaku knedlu . I nešto razmišljam dok evo već kreće taj poznati osećaj tereta što prouzrokuje kasnije i kiselčinu pa bol međ rebra , kako se skinuti sa ove navike žvakanja knedli
A ona rospija jedna ih namestila pa u prezle lepo upakovala pa poređala u staklenu neku ovalnu posudu pa šolju sa šećerom natakarila odmah do nje sa sve kašikicom zabodenom u nju .
Eh ja zatvorim na sve to oči a umesto zaborava na sve to se doda još neonsko plava reklama sa jasnom porukom : bez holesterola ...........i naravno budala potrošačka neobraćajući na ono što piše malim crnim slovima - "podosta ugljenih hidrata " navali da tamani i tamani i tamani .......i boli me stomak ...evo
A sve je krenulo jer Bečejsku floru hoće da lopurde unište i za male pare prodaju odnosno kupe i onda sve zalihe iz magacine svojih proizvoda staviše na prodaju ........za džabe . Sto dvaes dindži piksla ud pet kila kompota od šljiva , bruka . Bruka je i ajvar pa parike kisele krastavci ..........al od toga će me boli stomak sutra
Elem šta sam hteo reći .........
Da ! Poruka je sledeća :" I kada vam se čini kako je promena dovela do boljitka budite sigurni pre ili kasnije nekom će se smuči "
20/3/2008 21:34
Opet bezuspešno , još jedan hitac u nizu ali na meti nije bilo traga . Zagledao se još bolje , moralo bi biti tu . Još jednom će da proba , diže cev zaustavlja dah mušicu nišana poklapa sa centrom ..........
........... nije se bojao života neka sreća ga je uvek pratila , nije čak bio ni mnogo pametan ali imao je nešto što drugi nisu . Znao je da nacilja metu , da je nacilja i napravi savršen pogodak . Jednostavno je razumeo život kako funkcioniše , znao je zbog toga da vidi dalje od drugih
Ponovo pritisnu oroz ali tamo na drugoj strani meta beše opet prazna , spušta oružije . Nemo kreće dalje , ovoga puta počinje da misli sa dozom straha , jeli moguće da nemogu naciljati metu ?
Slika sliku sledi , okolina beše mutna a noge ga ipak dovedoše do ivice zida na vrhu zgrade , jedna noga preko , pa druga za njom , sedi na simsu ...........
nemogu više razumeti život
zagnjurio je glavu u šake , jecaj duše ga strefi , neznanje , jad , razočarenje ..........spušta šake i .........
tu dole opet vidi život , jasno kao pre što video je , opet ga razume , okreće se levo i desno ruka traži oružije , .....neee proćiće mi meta , tako jasna ........
raširenih ruku blaženog osmeha jedinog rešenja beše svestan ...............pogodiću život samo sobom
jebem ti život
19/3/2008 09:12
Prvi korak je bio iznenađenje , drugi već posledica onog prvog ....
Tako to krene , nekada su stvari van kontrole , nekada prouzrokuju razočarenja , nekada produkt nerazumevanja . Ali uvek ama baš uvek očekujete nečiju podršku
naravno ovoga puta je nema , skidate masku vremena i svatate da vreme ima jako čudnu osobinu , .........Vinobran ili konzervans
Čudno , umesto da izvršite drugačiju organizaciju , kompoziciju vi tada odlučite da pružite savezništvo neprijatelju svom u krajnjem cilju ..............uništenju samoga sebe
Zašto ?
pa prosto , nikada niste bili pametni , i ovoga puta verujete da vreme radi za vas
u potpisu
budala
17/3/2008 18:50
I nisam izdržao
i meni baš ništa netreba više
da bih bio sretan
10/3/2008 20:18
Ja kada sam bio mali mene su mama i tata probali ( akcenat na " probali ) da lepo uče svim stvarima u životu ili neko to još zove i kućno vaspitanje . Elem , vreme je da se pobunim protiv njega , nije lepo biti fin a bogami ni lako
Oli , sine moj postoje bate i seke , bate su kao ti a seke su onako malo drugačije . Sa njima mora da budeš uvek dobar a sa batama da se igraš . Jesi razumeo ?
Jesam
Oli , kada se u zabavište prvi dan sretneš sa batom ti lepo kaži , zdravo bato ja sam Oliver a kako se ti zoveš ?
Tu će on da ti kaže svoje ime i to se onda zove da ste se upoznali i postali drugari . Posle toga može da se igrate i nikako nemojte da se tučete
Jesi razumeo ?
Jesam
i ono da se netučete ?
Jesam ........
Sa sekama možeš samo da se upoznaješ isto lepim predstavljanjem i upitnikom za njeno ime ........... malo teže da će teti da se igrate zajedno jer igračke i ..............ma nije bitno
Jesi razumeo ?
jesam
I tako odvede mene mama u zabavište , prvi dan , lep sa puno sunca - nikada ga neću zaboraviti . Otvorim onu kapiju od ustanove a onoooooooooo dvorište ogromno , ljuljaške i klackalice po njemu , deca se jurcaju i ako je neko dete zamišljalo kako izgleda raj to bi sigurno bila prava slika za opis . Ćušnu mene mama odmah u vatru bez ikakvog perioda odvikavanja jer žena beše svesna da to meni nije potrebno jer sam imao već par bekstava od kuće , dvaes pet uličnih bez poraza u predobdanišnoj kategoriji , dva šava na glavi i jedno bezuspešno utapanje u Tisi ............
Naravno bio sam adekvatno pripremljen za prvi dan , lepo vaspitan i nafilovan " nemoj ovo , nemoj ono " krenuh pravo pa u ograđen prostor sa peskom a tamoooooooooo .................bata
sedi mali nikakav gedžav plavušan u pesku drži neku lopaticu i kanticu puni peskom ............
Zdravo bato jasam Oliver a kako se ti zoveš ?
Nije digao glavu , bio je zanesen poslom i već to mi ukaza na situaciju dvojnih standarda jerbo mi se u startu javila neka intuicija i reči u smislu misli koje su govorile : ovaj ništa nije slušao mamu kada mu je govorila kako treba prvi dan............
Bata
Nisam baš bio siguran šta je rekao pa ko velim ajd još jednom sve iz početka
Zdravo bato ja se zovem Oliver a kako se ti zoveš ?
ostavio je kanticu i prestao da se igra ali nije dizao pogled i onako odozdole nekim čudnim glasom
Bata
znam , bato ............ ja sam oliver ali kako se ti zoveš ?
Bata
stajao je već uspravljen i nekako je čudno stiskao onu lopaticu a ja sam neznam ni sam zašto steskao one moje male pesnice i mislio ...........i nikako da se tučete
bato ja sam Oliver a kako se ti zoveš !
Bataaaaaaaaaaa
mlatno me onom lopaticom , stojim on stoji naspram mene
bato pa što se tučeš samo sam te pitao kako se zoveš
i onda je počeo da se baš baš tuče i onda sam zaboravo šta mi je ono mama rekla šta nikako nesmem da radim i ........
od tog doba ja i Branislav zvani još i Bata smo se mlatili kroz celokupno školovanje , nekako smo bili izgleda usmereni jedan na drugog da svu našu energiju na taj način eliminišemo . I još neko da mi kaže kako nije teško biti fin
7/3/2008 15:50
Malo nejasna mi dođe ova igra pa stoga ću ispišem svoje viđenje u vezi prioriteta
Njeno telo iako nije baš vižljasto ( za sada ) prvi put kada sam video na bazenu kako klizi kroz vodu predstavljalo je trenutak kada sam postavio viziju nekog svog opredeljenja . Relativno mala ,za koji dan deset godina , ona je za mene osoba kao i svaka druga u smislu da je ne gledam kao dete koje mora da sve voli što je tata naloži i da predstavlja neispunjene snove svoga oca ili majke .........
Video sam u njoj ljubav prema tom sportu onaj pogled u trenera što govori da veruje duhom sve i kada telo pruža otpor , rekao tog dana svojo supruzi imaš svoje dete sklonu vodi i sportu vezanom za nju
Negrešim nikada u svojoj proceni
juče dobismo poziv da dete registrujemo kao takmičara jer ima rezultate bolje od dugogodišnjih plivača starijih od nje nakon samo četiri meseca treniranja
Hoće da je prijave za takmičenje aprila što se organizuje , i onda kreću profesionalni treninzi u takmičarskoj grupi .............
cilj , kako reče glavni trener se vidi negde za osam godina jer kako reče parametri to govore a ne on ..................olimpijada
Znači ovako , prioritet je sada samo jedan i vidim ga jasno Sve dok Sele želi tata će sve da da od sebe da joj omogući da jednoga dana stane tamo gde je njen rad odvede
heheheheh ako neki mangup ne pokvari ljubav prema sportu na pola puta
uf : Laki
Čaks
O100JA
Drvce
Yin
ako nije suviše intimno pitanje , vaši prioriteti ?
( normalno ako sam dobro svatio ovu igru )
5/3/2008 22:36
Bar '87 , leto
Vikendica nedovršena , negde u brdu . Bolje rečeno , ono " negde " je u tri pM udaljeno od civilizacije . Ona je vlasništvo moga druga , videli smo je to prepodne onako uprvši prstom neko u pravcu planine sa rečima : e ono tamo , malo levo od kamena što liči na kamilu sa tri grbe ................. e to je moja vikendica
I neki mehurići su ispunjavali lobanju a žmarci prolazili kroz kičmu dok trnci obuzimaše noge . Jedna za drugom , stopa za stopom , noga pred nogu ...........metri kilometri ..........noć . Mesečina ko tepsija - sija !
Četiri zida , neomalterisana , pod , dušek i neka firanga ili zavesa u bolje prevedenim komadima ovog romana što bi se , jeli zvalo
Dođosmo iz grada , pijani ko letve bacismo se svako na svoj dušek . Gde sam bio - nigde ..................šta sam radio - ništa ..................zafrljačim onu zavesu u dvorište i svatim vrlo brzo čemu služi
komarci ko čaplje , kada se lako spusti na tebe ko da te praćkom neko pogodio kada te gricne ko besan pas bez da reži da nasrno je na tebe .......................
jutro , oči ko da ti bazedova proradila , ko žaba kada oće da se naduva i kaže KRE - KRE
e a meni nije bilo dobro u Buljarice kod mene , mislim lepše je kod drugih .
Tako to uvek , tuđe je slađe
al majke mi , rode bile ko čaplje - ooooovolike !!!!!!!
3/3/2008 22:10
Ušao je u sobu praćen hladnom škripom vrata , pritisnuo je prekidač onaj starinski što uz tup zvuk " tup " daje do znanja kako je svetlo trebalo biti upaljeno ............ali nije . Puf .......to je bio zvuk umesto vizuelnog efekta . Svetlo je " crklo " , mrak je ostao kao dominantno stanje u prostoriji
Memorija , jedino se toga ovoga trenutka setio .
Da, memorija mi je jača strana , ........." kraš "
.......... i dok je padao ka podu zaključi ipak da nije . Ili pozicija ovog vrlo tvrdog predmeta što se ispreči pred njegovu putanju nije imala ama baš nikakvu povezanost sa malopređašnom nadom u rešenje trenutne situacije i željom hoda po prostoru bez jednog od čula
O kako je glup osećaj bespomoćnosti , pridiže se nekako pomoću ruku i svoju zadnjicu strpa u ...valjda fotelju . Sede .............lenjo ........i dostojanstveno . Onako kao što slepac ima dostojanstvo na pešačkom prelazu dok zavisi od nečije opšte kulture .
Hm , ispred bi trebao biti sto na stolu pepeljara pored pepeljare kutija cigara pored kutije upaljač ...............zamišljeno odmotava rolnu , vadi cigaretu stavlja je u ugao usta , kreše onaj upaljač , pali cigaretu .................uf , svaki dim koji povlači u sebe osvetljava onu pomrčinu , pretvara prostoriju u zapreminu senki , igru nedovršenu nekada davno dok je išao kući smejući se jer je ostavio cigarete negde iza sebe
...............pitanje je tako prosto i nameće se neumoljivo kao jedino realno u datom trenutku
odreći se svoga " ja " postati pizda (jer svako ko izda je pizda) pa upaliti cigaretu ili ostati u mraku ...............
sklopio je jednostavno oči rešen da ostane u mraku jer niko još očima nije progledao pa neće ni on u svom životu njima gledati
po nekada je bolje ostati u mraku ..........zdravije je
eto u stvari to sam hteo reći
1/3/2008 18:58
Dugo je već čučalo u meni , otići i sveću zapaliti
i nisam ti ja sklon nekim običajima , i nisam ti ja pobožan ,
jednostavno - nešto me vuklo .
Stojim , gledam u beli krst razočaran u sebe jer toliko puta
sam osetio tu gorčinu u oku što zaustavio sam jer verovao sam kako ću evo baš sada kada stojim sam pred tobom pustiti sve ama baš sve iz sebe . Sam , po prvi put , od onda .............glupo mi da pričam sam pred belim krstom šta mi je sve žao , glupo mi da ti govorim koliko mi je glupo
samo sam hteo da plačem a to mi neide , gledam u taj beli krst .........kao da je u dnu puko , crta vodi ka podnožiju ................mislim da je eto večan trebao biti a on kao da je oskrnavljen već kod samoga postavljanja .................
ma o čemu mislim , sada kada sam trebao plakati , sada kada sam najzad sam sa tobom , o oskrnavljenom krstu ?
i onda reči kreću same , slušam šta govorim i znam da to nisu moje misli voljom puštene pred tebe slušam kako zborim
" pa ja tebe nikada nisam video da plačeš u životu "
i kiša kreće da pada , sve jače i jače . Dižem glavu put neba , ona mi natapa lice zamagljuje stakla na naočarima , sliva se niz obraze , bradu , vrat ............ne neželim ići sada kada znam da prvi put plačeš sada kada i ja najzad svojom suzom natapam zemlju nad tobom da ti klizi niz dušu , da je negde primiš i olakšaš mi bar malo dane što nadolaze a ja im odgovor neznam dati
spuštam pogled na beli krst ..............
