..............eto mene opet , čovek bez reči .
Jutros sam nešto rešio nakon što sam opet nešto shvatio .
Stvar je non stop bila u meni , formirana , zadojena nekada davno .........
Znaš , nekada sam bio nemoguć narcis .
Hm , još uvek ima neke trunke tog vremena u meni i mogu ti reći da ga negujem . Ljubomorno čuvam deo prošlosti u tom ormanu što svaki put prođem pored njega ujutro dok hodam uzanim hodnikom što vodi ka mestu gde istovaram sve iz sebe kao produkt života prethodnog vremena ili dana.
Eto svatio sam da su u tom ormanu smeštene sve fekalije iz mog prošlog života , kako je to smešno puno nekog skrivenog značenja . Ja ustvari svaki put kada sam prošao pored ostave sa fekalijama izručio sam u WC one koje su u stvari mnogo manje smradne od tih koje tako ljubomorno čuvam .
E neće više moći jako mi smrde , ........... tu pod nosom .............i neću više da budem njima zadojen
Otvaram vrata nesnošljivog smrada .....................
Sećam se kako sam dao grdne para za njih u to vreme , zmijska koža , štepovi - umetnički nafircani . Uvek uviksane i sjajne .......... moje čizme
Iznad njih crne levisice i crni gornjak isto sa crvenom zašivenom markicom ........a čiviluk pored , moja traperica kožna
gledam u plamen što vije se put neba .
Taj projekat više sigurno ne živi u meni , vadim žvaku iz usta i mislim ..........................
kako su nas zajebali sa običnom žvakaćom gumom
mamicu im govedarsku , onu Ani četiri pištolja što
ko mali čitao sam , .............
dobro da se setih romana , idem i to da pobacam na kamaru da mi dete slučajno ne bude zadojeno jednog dana
Znači ovako , da me više niko nije nudio žvakaćim gumama , u " kaubojke " ko me bude ikada više video nek slobodno u oko me pljune , .......................i mislim da trenerice ću večno da nosim
jebale ih farmerice , jebo ih farmer br jedan nek ih on nosi ja više neću ........................
a sada idem opet malo da se organizujem
i ne zaboravite "pomirljivi "
Sandžak pa
Vojvodina
Jutros sam nešto rešio nakon što sam opet nešto shvatio .
Stvar je non stop bila u meni , formirana , zadojena nekada davno .........
Znaš , nekada sam bio nemoguć narcis .
Hm , još uvek ima neke trunke tog vremena u meni i mogu ti reći da ga negujem . Ljubomorno čuvam deo prošlosti u tom ormanu što svaki put prođem pored njega ujutro dok hodam uzanim hodnikom što vodi ka mestu gde istovaram sve iz sebe kao produkt života prethodnog vremena ili dana.
Eto svatio sam da su u tom ormanu smeštene sve fekalije iz mog prošlog života , kako je to smešno puno nekog skrivenog značenja . Ja ustvari svaki put kada sam prošao pored ostave sa fekalijama izručio sam u WC one koje su u stvari mnogo manje smradne od tih koje tako ljubomorno čuvam .
E neće više moći jako mi smrde , ........... tu pod nosom .............i neću više da budem njima zadojen
Otvaram vrata nesnošljivog smrada .....................
Sećam se kako sam dao grdne para za njih u to vreme , zmijska koža , štepovi - umetnički nafircani . Uvek uviksane i sjajne .......... moje čizme
Iznad njih crne levisice i crni gornjak isto sa crvenom zašivenom markicom ........a čiviluk pored , moja traperica kožna
gledam u plamen što vije se put neba .
Taj projekat više sigurno ne živi u meni , vadim žvaku iz usta i mislim ..........................
kako su nas zajebali sa običnom žvakaćom gumom
mamicu im govedarsku , onu Ani četiri pištolja što
ko mali čitao sam , .............
dobro da se setih romana , idem i to da pobacam na kamaru da mi dete slučajno ne bude zadojeno jednog dana
Znači ovako , da me više niko nije nudio žvakaćim gumama , u " kaubojke " ko me bude ikada više video nek slobodno u oko me pljune , .......................i mislim da trenerice ću večno da nosim
jebale ih farmerice , jebo ih farmer br jedan nek ih on nosi ja više neću ........................
a sada idem opet malo da se organizujem
i ne zaboravite "pomirljivi "
Sandžak pa
Vojvodina