dalje ,
......ime sam dobio ,
vidim u naoružanje se dobro razumete tako ću da sada pišem o sledećem poligonu ili možda bolje da kažem o delu života gde sam primenjivao stečeno ratno iskustvo
U samom centru grada bile neke nedovršene zgrade , ustvari bile su one gotove u građevinskom smislu nego onako nedovršene finalno ............e te zgrade su bile poligon .
Danas gledam neke reklame kako se lomataju i pucaju sa nekim puškama i farbama , matori džulovi , a u ono vreme ..............
srednja fioka velike makaze , zadnje dvorište unutrašnja guma od poni bicikla - probušena , panj ja na njemu sedim i tanko sečem kolutove dobijajući gumice . Pola pijem pola Šarcu dajem ili malo kevi za dunst a pola meni za kovencionalno naoružanje . I tako nasečem ti ja onih gumica pa ih u čvor iznastavljao pa jednu letvu pa eksera dva pa štipaljka pa još jedna i dobiješ gumpušku i to dvocevku .........i brate pa odsečeš mali rukohvat pa ko pištolj držalje namestiš pa ti onako leži na palac štipaljke . I onda ko je Džon Vejn ?
Ja brate ! ( nešto htedoh da viknem ono vrh brate al neumem onako da skačem jebiga ) Oružije pravo konstruisano za " gradsku borbu "
Guliver i njegovi su bili u crvenoj zgradi a ona gradska deca kako sam ih iz milošte zvao su bili u sivoj prekoputa . Naravno iskustvo je bilo na našoj strani , već sa dosta ratišta iza sebe kao pravi veteran vodio sam svakodnevno one moje bandite ili liliputance u svakodnevne okršaje ............... Surovost je bila naše odličije , džepovi puni kukuruza , tehnika naprednija , jer od sve dece iz zgrada niti jedno nije imalo radionicu a to znači samo jedno . Moja je radila punom parom , naoružao sam celu liliputaniju sa gumpuškama ...............
siva je uz jezive krike pala pred sumrak u naše ruke .......................... sve zarobljenike smo streljali gumpuškama
na redu su bila deca sa preriferije ona
što su živela u radničkom naselju. Taktika se morala menjati a i oružije ........
......ime sam dobio ,
vidim u naoružanje se dobro razumete tako ću da sada pišem o sledećem poligonu ili možda bolje da kažem o delu života gde sam primenjivao stečeno ratno iskustvo
U samom centru grada bile neke nedovršene zgrade , ustvari bile su one gotove u građevinskom smislu nego onako nedovršene finalno ............e te zgrade su bile poligon .
Danas gledam neke reklame kako se lomataju i pucaju sa nekim puškama i farbama , matori džulovi , a u ono vreme ..............
srednja fioka velike makaze , zadnje dvorište unutrašnja guma od poni bicikla - probušena , panj ja na njemu sedim i tanko sečem kolutove dobijajući gumice . Pola pijem pola Šarcu dajem ili malo kevi za dunst a pola meni za kovencionalno naoružanje . I tako nasečem ti ja onih gumica pa ih u čvor iznastavljao pa jednu letvu pa eksera dva pa štipaljka pa još jedna i dobiješ gumpušku i to dvocevku .........i brate pa odsečeš mali rukohvat pa ko pištolj držalje namestiš pa ti onako leži na palac štipaljke . I onda ko je Džon Vejn ?
Ja brate ! ( nešto htedoh da viknem ono vrh brate al neumem onako da skačem jebiga ) Oružije pravo konstruisano za " gradsku borbu "
Guliver i njegovi su bili u crvenoj zgradi a ona gradska deca kako sam ih iz milošte zvao su bili u sivoj prekoputa . Naravno iskustvo je bilo na našoj strani , već sa dosta ratišta iza sebe kao pravi veteran vodio sam svakodnevno one moje bandite ili liliputance u svakodnevne okršaje ............... Surovost je bila naše odličije , džepovi puni kukuruza , tehnika naprednija , jer od sve dece iz zgrada niti jedno nije imalo radionicu a to znači samo jedno . Moja je radila punom parom , naoružao sam celu liliputaniju sa gumpuškama ...............
siva je uz jezive krike pala pred sumrak u naše ruke .......................... sve zarobljenike smo streljali gumpuškama
na redu su bila deca sa preriferije ona
što su živela u radničkom naselju. Taktika se morala menjati a i oružije ........