Pozitivno isprovociran na razmišljanje sa totalnom opušćenošću zbog efekta istog .
Ili možda još poštenije , prvi post napisan samo zbog sebe (a toliko sam propagirao pisanje istog samo sa tom temom ........)
U direktnom sukobu sa intelektom je koristiti konstantaciju " Desilo se " sasvim smireno kao da je to nešto što oprati može išta što konstantujemo rečenicom .
Mrzim da išta kažem , mrzim jer kukavički je reći desilo se , mnogo je teže raditi u svome životu sve one sitnice koje nedozvoljavaju da se išta desi , koje predupređuju efekte nemara , nerazmišljanja , zapuštanja .......
E sada kada se sve to još pojača utiskom reči " nisam imao sreće " to onda postaje vrhunac .................
" Nisam znao ", gotovo pa ravno sa " desilo se " Dali postoji mogućnost upotreba te tvrdnje . Ako sve ima svoju hronologiju koji je to momenat kada si znao da nešto nećeš znati , ili jednostavno " nisi mislio " ?
Ali kada si zadnji put mislio čoveče osim što sada pokušavaš sa tim dok se raspravljaš samnom .
Da ! Ti nisi mislio je jedino rešenje .........
No sa njim dolaziš u situaciju inferiornosti , kapitulacije , osećaja opasnost za gubitkom nekog samopouzdanja koje ti je bilo na čelu duboko urezano svaki put kada si toliko samouvereno tupio naučne reči . Neke reči koje si samo ti razumeo i naravno samo zbog toga ih i koristio .
Verovao si da samo zato što ti niko nesuprotstavlja svoje stavove znači kako si superioran kako si dokazao opravdanost svog kolapsa moralnog i svakog drugog , verovao si da si povukao i druge za sobom ......... verovao i to je bila jedina vera u tebi . Za razliku od ljubavi , čovečnosti , roditeljstva , života , pripadnosti ...............
Pa u čega si ti to verovao , i kako je ta tvoja vera toliko jaka , šta ti se desilo u životu čoveče kada i dalje sve konstatuješ sa desilo se i nisam imao sreće i nisam znao
ma jebi se čoveče
PS : svako ko se prepozna treba da se zamisli , ja se često zamislim
Ili možda još poštenije , prvi post napisan samo zbog sebe (a toliko sam propagirao pisanje istog samo sa tom temom ........)
U direktnom sukobu sa intelektom je koristiti konstantaciju " Desilo se " sasvim smireno kao da je to nešto što oprati može išta što konstantujemo rečenicom .
Mrzim da išta kažem , mrzim jer kukavički je reći desilo se , mnogo je teže raditi u svome životu sve one sitnice koje nedozvoljavaju da se išta desi , koje predupređuju efekte nemara , nerazmišljanja , zapuštanja .......
E sada kada se sve to još pojača utiskom reči " nisam imao sreće " to onda postaje vrhunac .................
" Nisam znao ", gotovo pa ravno sa " desilo se " Dali postoji mogućnost upotreba te tvrdnje . Ako sve ima svoju hronologiju koji je to momenat kada si znao da nešto nećeš znati , ili jednostavno " nisi mislio " ?
Ali kada si zadnji put mislio čoveče osim što sada pokušavaš sa tim dok se raspravljaš samnom .
Da ! Ti nisi mislio je jedino rešenje .........
No sa njim dolaziš u situaciju inferiornosti , kapitulacije , osećaja opasnost za gubitkom nekog samopouzdanja koje ti je bilo na čelu duboko urezano svaki put kada si toliko samouvereno tupio naučne reči . Neke reči koje si samo ti razumeo i naravno samo zbog toga ih i koristio .
Verovao si da samo zato što ti niko nesuprotstavlja svoje stavove znači kako si superioran kako si dokazao opravdanost svog kolapsa moralnog i svakog drugog , verovao si da si povukao i druge za sobom ......... verovao i to je bila jedina vera u tebi . Za razliku od ljubavi , čovečnosti , roditeljstva , života , pripadnosti ...............
Pa u čega si ti to verovao , i kako je ta tvoja vera toliko jaka , šta ti se desilo u životu čoveče kada i dalje sve konstatuješ sa desilo se i nisam imao sreće i nisam znao
ma jebi se čoveče
PS : svako ko se prepozna treba da se zamisli , ja se često zamislim