Još nemogu da definišem taj zvuk ,
ali poenta i jeste na kraju da je nemoguće oglušiti se o zvuk budilnika ili bar ono što podseća na budilnik . Ustvari radi se o vrhuncu haj tek dostignuća početka osamdesetih . Mala kutija i iz nje sintetizovan glas na nemačkom govori koliko je sati i onda vas lepo na nemačkom zamoli da ustanete .
Odavno on niti moli niti je to neki razgovetni nemački , to je sve samo nije zvuk na kraju krajeva . Ali kao što kažem radi radnju , pored njega nemožeš da ostaneš ravnodušan i da se okreneš na drugu stranu ..........
elem , posle onog stresa goreopisivanog svatam da ima dana kada ne vredi ustajati .
Bol , prvi tip prepoznajem u levom ramenu onaj tup prožet sa beskrajnošću ostavlja te obeshrabrenog jer treba dobrih sat vremena da se razbije . No šta je tu je krećem u borbu kad ono .............ugojio sam se bar dve kile . Kako znam , pa lako . Vidiš da bi ovaj morž ustao iz kreveta potrebna je sila inercije pa kada se doda još poluga i zamah opaaaaaaaa eto mene u vertikali . Ali neleži vraže kada se desi neplanirani balans u korist gornjeg dela tela onda to ide malo teže , bar u početku . Hm . Da nedužim mnogo , okrenem se na bok , heh a šta je sad kod mene bok to neznam da objasnim jer je tu meni vala sve isto .........., i onda spustim koleno sa kreveta na pod i ...............budala osloni se na koleno , kvrc !
Kvrcnulo je i ja sam čuo , nepomeram se jebote ko mumija sam se ukipio i čekam onaj oštar bol - bol tipa dva .........................................
Ništa , ništa se ne dešava . Čudno , a jel znaš kako je puklo ? Ko kada potpaljivaš vatru a sve krckaš ono suvo granje , ma ko ga jeeeeeeee uf ovde je zabranjeno psovati al bez toga nemere , sada već klečim sa obe noge . Kad gle čuda , leđa uopšte neosećam , uf pa šta je ono puklo leđa ili koleno ? .................LEĐA !
Ma nije tebi ništa Gulanferu , krećem sa autosugestijom kao da zajebem stvar ili karmu , štalilije već ali jok , neće moći . Gulanferu nije ništa ali ponekim delovima njegovog tela vala i tekako jeste . Ne , nisam se ukočio ali jako boli kao da sam fakir sinoć bio , ma kakvi fakir , kao da sam klošar celog života pa pod most da sam se probudio neko decembarsko jutro . I tako odgegam se do kupatila i dok gledam u ogledalo razmišljam kako su to bila dobra vremena kada sam se bojao mraka a ne ko danas ovog ovde ispred mene , prekidam dubokobolnorazmišljanje sa dubokobolnim saznanjem svakog dela mene koji daje do znanja da ume na sopstveni način da boli . Opet hm , pada mi na pamet revolucionarno rešenje , ako bi se čekićem opizdio po noktu na prstu verovatno da bi svi ostali bolovi nestali ?! No nisam baš toliko naučno zanesen pa da vršim opite na meni pa stiskam zube i za koji časak sam već u kolima , mojim , koja me nose na posao ......................
Ma nije mi ništa , i to će proći .................................
ali poenta i jeste na kraju da je nemoguće oglušiti se o zvuk budilnika ili bar ono što podseća na budilnik . Ustvari radi se o vrhuncu haj tek dostignuća početka osamdesetih . Mala kutija i iz nje sintetizovan glas na nemačkom govori koliko je sati i onda vas lepo na nemačkom zamoli da ustanete .
Odavno on niti moli niti je to neki razgovetni nemački , to je sve samo nije zvuk na kraju krajeva . Ali kao što kažem radi radnju , pored njega nemožeš da ostaneš ravnodušan i da se okreneš na drugu stranu ..........
elem , posle onog stresa goreopisivanog svatam da ima dana kada ne vredi ustajati .
Bol , prvi tip prepoznajem u levom ramenu onaj tup prožet sa beskrajnošću ostavlja te obeshrabrenog jer treba dobrih sat vremena da se razbije . No šta je tu je krećem u borbu kad ono .............ugojio sam se bar dve kile . Kako znam , pa lako . Vidiš da bi ovaj morž ustao iz kreveta potrebna je sila inercije pa kada se doda još poluga i zamah opaaaaaaaa eto mene u vertikali . Ali neleži vraže kada se desi neplanirani balans u korist gornjeg dela tela onda to ide malo teže , bar u početku . Hm . Da nedužim mnogo , okrenem se na bok , heh a šta je sad kod mene bok to neznam da objasnim jer je tu meni vala sve isto .........., i onda spustim koleno sa kreveta na pod i ...............budala osloni se na koleno , kvrc !
Kvrcnulo je i ja sam čuo , nepomeram se jebote ko mumija sam se ukipio i čekam onaj oštar bol - bol tipa dva .........................................
Ništa , ništa se ne dešava . Čudno , a jel znaš kako je puklo ? Ko kada potpaljivaš vatru a sve krckaš ono suvo granje , ma ko ga jeeeeeeee uf ovde je zabranjeno psovati al bez toga nemere , sada već klečim sa obe noge . Kad gle čuda , leđa uopšte neosećam , uf pa šta je ono puklo leđa ili koleno ? .................LEĐA !
Ma nije tebi ništa Gulanferu , krećem sa autosugestijom kao da zajebem stvar ili karmu , štalilije već ali jok , neće moći . Gulanferu nije ništa ali ponekim delovima njegovog tela vala i tekako jeste . Ne , nisam se ukočio ali jako boli kao da sam fakir sinoć bio , ma kakvi fakir , kao da sam klošar celog života pa pod most da sam se probudio neko decembarsko jutro . I tako odgegam se do kupatila i dok gledam u ogledalo razmišljam kako su to bila dobra vremena kada sam se bojao mraka a ne ko danas ovog ovde ispred mene , prekidam dubokobolnorazmišljanje sa dubokobolnim saznanjem svakog dela mene koji daje do znanja da ume na sopstveni način da boli . Opet hm , pada mi na pamet revolucionarno rešenje , ako bi se čekićem opizdio po noktu na prstu verovatno da bi svi ostali bolovi nestali ?! No nisam baš toliko naučno zanesen pa da vršim opite na meni pa stiskam zube i za koji časak sam već u kolima , mojim , koja me nose na posao ......................
Ma nije mi ništa , i to će proći .................................