..........jutro ne tako rano ali ipak dovoljno da ti ne proradi niti jedno pitanje u glavi koje bi prouzrokovalo odustajanje
Moj mali PONI bicikl , ja u nekoj trenerici i pravac ka mostu na kanalu . A tamo............he he he tamo moj drugar , nije sam još jedan sa njim džedži i čeka ovog otpadnika desperadosa u povoju .
Ne , njega nisu tukli , ustvari možda i jesu , mada samim tim što se družio sa nama verovatno da jesu ali to nije bio primarni razlog zašto je i on tamo bio
On je tamo bio DA BI GA tukli , kaže da baš nismo nikakvi drugari bili jer ga nismo zvali kada smo jurcali one zmije pa ko veli ovo neće da propusti i sam sebe poziva . Naravno ko će njega odbiti , krenemo da pedalamo i pedalamo i pedalamo ......i mašemo svim onim što nam tidiču iz put i mašu sa onim nikad nezaboravljenim izrazom na licu
kada smo prešli drugi most onaj baš baš veliki ja počeh da osećam nostalgiju , ona dvojica su bila ispred mene oho ho ho i još koji kilometar jer su imali neke trkačke biciklove a mene je samo upornost držala da nepadnem u nesvest
I danas kada idem za NS gledam sve one tačke gde smo stajali da se odmaramo i sećam se kako je ko od nas jaukao zbog plikova na guzici , elem negde oko dva sata smo stigli na odredište .........baba Gina , (eh kako smo je našli u Žablju neumem jednostavno da se setim ) danas mi je čudno kako se baba nije uopšte iznenadila , namazala nam po parče leba i one karneksove paštete -
Na lebac onako vruć pekarski pa kad smo se izljubili mi pojeli onu paštetu i ko velismo bili videli a sad dosta je bilo cmakanja idemo nazad jer i nismo baš najsigurniji šta nas čeka zbog ovog bekstva pa bolje da požurimo
negde pred veče u suton guramo ti mi one naše biciklove i ulazimo u selo ko Slavko štimac u Jakobsveld , kao šunjamo se niko nema pojma i to , sve u svemu dobra ideja da siđemo sa bicikla jer verovatno tako niko neće posumnjati u naše nedelo
kad stade drugarov ćale u fići i izađe ti u letu napolje , gleda ga onaj pa nezna šta da kaže
sedam na bicikli i krećem kući sačekuje me keva i ćale , kaže keva gde si bio sine ............u Žabalj odgovaram
onaj pogled isti ko što odoh zbog njega , užurbano ulazi u kuhinju izlazi sa psihologijom u rukama ..............
nikada neću zaboraviti ćaleta , stoji ispred nje i gleda u mene BUBO jel ti znaš da on ima tetku u Derventi ?
nikad neću zaboraviti koliko me je naterao puta u mesec dana da idem po kojekakve gluposti često čim sam doneo šibicu već me je slao po cigare , pa po čačkalice , šećer , vanilin šećer ,............ sad ćeš ti to očas posla biciklom
e da kod tetke nisam išao nikad biciklom smučilo mi se bežanje i bicikli a kad bolje razmislim nigde pitanja oćeš još ?
Moj mali PONI bicikl , ja u nekoj trenerici i pravac ka mostu na kanalu . A tamo............he he he tamo moj drugar , nije sam još jedan sa njim džedži i čeka ovog otpadnika desperadosa u povoju .
Ne , njega nisu tukli , ustvari možda i jesu , mada samim tim što se družio sa nama verovatno da jesu ali to nije bio primarni razlog zašto je i on tamo bio
On je tamo bio DA BI GA tukli , kaže da baš nismo nikakvi drugari bili jer ga nismo zvali kada smo jurcali one zmije pa ko veli ovo neće da propusti i sam sebe poziva . Naravno ko će njega odbiti , krenemo da pedalamo i pedalamo i pedalamo ......i mašemo svim onim što nam tidiču iz put i mašu sa onim nikad nezaboravljenim izrazom na licu
kada smo prešli drugi most onaj baš baš veliki ja počeh da osećam nostalgiju , ona dvojica su bila ispred mene oho ho ho i još koji kilometar jer su imali neke trkačke biciklove a mene je samo upornost držala da nepadnem u nesvest
I danas kada idem za NS gledam sve one tačke gde smo stajali da se odmaramo i sećam se kako je ko od nas jaukao zbog plikova na guzici , elem negde oko dva sata smo stigli na odredište .........baba Gina , (eh kako smo je našli u Žablju neumem jednostavno da se setim ) danas mi je čudno kako se baba nije uopšte iznenadila , namazala nam po parče leba i one karneksove paštete -
Na lebac onako vruć pekarski pa kad smo se izljubili mi pojeli onu paštetu i ko velismo bili videli a sad dosta je bilo cmakanja idemo nazad jer i nismo baš najsigurniji šta nas čeka zbog ovog bekstva pa bolje da požurimo
negde pred veče u suton guramo ti mi one naše biciklove i ulazimo u selo ko Slavko štimac u Jakobsveld , kao šunjamo se niko nema pojma i to , sve u svemu dobra ideja da siđemo sa bicikla jer verovatno tako niko neće posumnjati u naše nedelo
kad stade drugarov ćale u fići i izađe ti u letu napolje , gleda ga onaj pa nezna šta da kaže
sedam na bicikli i krećem kući sačekuje me keva i ćale , kaže keva gde si bio sine ............u Žabalj odgovaram
onaj pogled isti ko što odoh zbog njega , užurbano ulazi u kuhinju izlazi sa psihologijom u rukama ..............
nikada neću zaboraviti ćaleta , stoji ispred nje i gleda u mene BUBO jel ti znaš da on ima tetku u Derventi ?
nikad neću zaboraviti koliko me je naterao puta u mesec dana da idem po kojekakve gluposti često čim sam doneo šibicu već me je slao po cigare , pa po čačkalice , šećer , vanilin šećer ,............ sad ćeš ti to očas posla biciklom
e da kod tetke nisam išao nikad biciklom smučilo mi se bežanje i bicikli a kad bolje razmislim nigde pitanja oćeš još ?