Stranci , samo stranci postajemo jedni drugima . Razlog pustoši naših parkova zaključavamo u srcima bezvoljni da odagnemo motive .Kako su bili nekada puni i vedriji , što dozvolismo novim božanstvima da ovladaju srcima ,da povuku čudne paralele ,što ćutimo ?
Zar imamo vremena na pretek , zar nam deca već ne kusaju sivilo samoće zar nisu onako mali nesvesno već nesrećni ....................
hoću da vičem , hoću da urlam od nemoći gledajući vreme kako klizi između prstiju . I dok grozničavo stežem prste suze besa naviru , čujem kako mi srce lupa , bes ............
........... prolazim praznim parkom moje mladosti , nema više starog društva , nema gitare , dečijeg smeha , niti mladog zagrljenog para .
Ostao je čemer tuđih ciničnih obećanja našeg verovanja , razočarenja
upoznali smo prazninu u svoj svojoj veličini istinitosti
neću ponoviti , ali tako mislim ...........