Mislim da je bila '93 - '94 ludo vreme . I pored svih onih gluposti što su se dešavale snalazih se nekako . Neki račun sam obilazio redovno u Segedinu i tako čekajući datum smejuljica ( to ono kada sam se smejuljio od sreće ) planirao sam nekakav prevoz . Nekim čudom desio mi se neki drugar , slučajno i nabrzinu iz Beograda je kretao sa još jednim kolegom za Budimpeštu
Naravno pokupi me u dogovoreno ranojutarnje vreme bunovnog smesti na zadnje sedište protokolarno upozna sa čovekom i pravac na granu
Tip je bio sasvim uredu otkrio mi sve moje zablude dotadašnje u par reči ,moje pravdanje situacije sa istorijskom podlogom kroz prvobitnu akumulaciju kapitala srušio je prostom rečenicom : kakav se riđan oždrebi takav i crkne
mislim kroz razradu priče je pojasnio da on kao preduzimač ima celog života da radi ono što najbolje zna a samim tim i sa ovima je to hteo da izjenači . Pa reče šta misliš šta će lopov celog života najbolje znati da radi ?
Da skratim , obišao sam Budim i Peštu , obišli smo neke ortake od tog mog ortaka , splav njihov je tema već za neku drugu priču ali sada ću se usredsrediti na motiv našeg putovanja
Otiđosmo u neku privatnu školu nađosmo se sa devojkom koja je bila samo kurir ostavili smo i uzeli već neke stvari edukativne prirode ............... štampa je u to vreme bila već biznis br 1 i tako dogovorismo sa tom devojkom da se nađemo u ..............
dunav , šetalište ulazak u kafić vodi ka dole . Strmoglave stepenište , podrum . Pamtim da je bilo mračno , bolje rečeno prigušena atmosvera . Separe u samom uglu sedimo razglabamo utiske o Budimpešti ............ stiže prva tura , gledamo konobar pokazuje na dvojicu za šankom , dižu oni dižemo mi čaše . Nastavljamo priču stiže druga tura konobar sada već sa osmehom pokazuje na društvance u susednom separeu - opet oni pa mi dižemo čaše nazdravljamo sada već vraćamo ture i onim prvima i ovim drugim
Dobacuju nešto ali mi ništa nečujemo , svi se nekako već čudno klibere . Stižu ubrzo ture za turama sto je pun pića već sada ceo kafić jedan drugom otpozdravlja i nazdravlja . Mi već komentarišemo kako je sve kao kod kuće , alkohol alkohol i samo alkohol ................svi igraju muzika prelazi u tups tups ritam
........................... prilazi pognuta drugarica naša koju smo čekali , crvena u licu govori : jel danas četvrtak ?
jeste
u jebote šta sam vam priredila
počinje da se smeje polako očima pokazujući da se gubimo napolje U tom trenutku primećujem jednu čudnu stvar , ustajem krećem , gledam u ovu dvojicu mojih : ako ste gledali " policijsku akademiju " sada dolazi onaj deo kada počinje da se pleše sa momcima u kožnjacima
............. kej na Dunavu , trčimo kao da nas sama lepra goni , smejemo se ko budale na lebac , .............. a momci za nama na vratima nam mašu
ko je rekao dođite nam opet ?!
Naravno pokupi me u dogovoreno ranojutarnje vreme bunovnog smesti na zadnje sedište protokolarno upozna sa čovekom i pravac na granu
Tip je bio sasvim uredu otkrio mi sve moje zablude dotadašnje u par reči ,moje pravdanje situacije sa istorijskom podlogom kroz prvobitnu akumulaciju kapitala srušio je prostom rečenicom : kakav se riđan oždrebi takav i crkne
mislim kroz razradu priče je pojasnio da on kao preduzimač ima celog života da radi ono što najbolje zna a samim tim i sa ovima je to hteo da izjenači . Pa reče šta misliš šta će lopov celog života najbolje znati da radi ?
Da skratim , obišao sam Budim i Peštu , obišli smo neke ortake od tog mog ortaka , splav njihov je tema već za neku drugu priču ali sada ću se usredsrediti na motiv našeg putovanja
Otiđosmo u neku privatnu školu nađosmo se sa devojkom koja je bila samo kurir ostavili smo i uzeli već neke stvari edukativne prirode ............... štampa je u to vreme bila već biznis br 1 i tako dogovorismo sa tom devojkom da se nađemo u ..............
dunav , šetalište ulazak u kafić vodi ka dole . Strmoglave stepenište , podrum . Pamtim da je bilo mračno , bolje rečeno prigušena atmosvera . Separe u samom uglu sedimo razglabamo utiske o Budimpešti ............ stiže prva tura , gledamo konobar pokazuje na dvojicu za šankom , dižu oni dižemo mi čaše . Nastavljamo priču stiže druga tura konobar sada već sa osmehom pokazuje na društvance u susednom separeu - opet oni pa mi dižemo čaše nazdravljamo sada već vraćamo ture i onim prvima i ovim drugim
Dobacuju nešto ali mi ništa nečujemo , svi se nekako već čudno klibere . Stižu ubrzo ture za turama sto je pun pića već sada ceo kafić jedan drugom otpozdravlja i nazdravlja . Mi već komentarišemo kako je sve kao kod kuće , alkohol alkohol i samo alkohol ................svi igraju muzika prelazi u tups tups ritam
........................... prilazi pognuta drugarica naša koju smo čekali , crvena u licu govori : jel danas četvrtak ?
jeste
u jebote šta sam vam priredila
počinje da se smeje polako očima pokazujući da se gubimo napolje U tom trenutku primećujem jednu čudnu stvar , ustajem krećem , gledam u ovu dvojicu mojih : ako ste gledali " policijsku akademiju " sada dolazi onaj deo kada počinje da se pleše sa momcima u kožnjacima
............. kej na Dunavu , trčimo kao da nas sama lepra goni , smejemo se ko budale na lebac , .............. a momci za nama na vratima nam mašu
ko je rekao dođite nam opet ?!