Mrak je padao kao težak kamen na dno što vuče , jeza se u kosti uvlačila dok se senka sve više produžavala . A naočare se magle ....... već vidim svakakve slike što mozak proizvodi u svojoj nekoj višoj ravni . Zvuci su sve više slični poznatim iz života . Neko ide ili se čak šunja .........
počinje kiša , lije dosadno slivajući se niz leđa natapajući veš i sve na meni . Jebeno šatorsko krilo i ko ga izmislio kada ničemu ne služi ..........
elementi na nuli
cev u osnovnom položajuuuuu
daljina 13000
............ sedim u fotelji gledam u mračnoj sobi kako se senke grle na zidu . Toplo je , namerno neću da gledam ništa kroz onaj prozor u svet jer ovako mi je baš lepo i napolje je isto kiša i sliva se staklom praveći neke krivudave putanje i nema nigde šatorskog krila i znam da sreća još kratko trajaće ovde pa eto da još malo gledam u priču na zidu