cela godina .........
Ustvari , bio se povukao odavno iz života . Onog dana kada je sišao sa njegove ogromne terase gde je bilo njegovo carstvo . Onog dana kada je elektroniku zamenuo za tetris i ukrštene reči ........
......... ostario je u sobici pored televizora večito pišući redosled kanala na parčetu papira i dolazeći kod mene da proveri ko vata više programa . S'vremena na vreme je znao da se " zakrvi " sa ovim dudukom bezuspešno pokušavajući da u šuplje ulije nešto kako je obavezno napuštajući prostoriju znao da kaže .
eh a mir moj koji sam imao tih godina za sobom mogu zahvaliti njegovom zdravlju , čovek koji nije imao karton kod lekara , koji je sve znao bolje od njih često izvlačeći se iz situacija koje propisuju stacionarno lečenje
...............jednostavno nisam primetio da se išta dešava tu pred moje oči , a on je počeo da vene . Znaš , majka je bila večiti " problem"ona je ta koju sam stalno nosio zbog srca kod lekara . Osvedočeni bolesnik sa dugogodišnjim " stažom " I šta sad on ima tu da se gura , a izgleda da je počeo nedozvolivši sebi da da ikakvog znaka da je i njegova muška arogancija došla na sud više sile .......a došla je
...... sedim na krevet pored njega i nemir mi se uvlači u kosti , počinje priču na prečac o nekoj crnoj rupi što mi pokazuje dole na podu kaže da mu odatle duva da bacim nešto na nju jer mu smeta . Gledam na mesto koje nepostoji neću da dozvolim svesti da sumnja u njega. A onda on je opet onaj stari priča mi o svemu bez ikakvog dodira sa strahom mojim ........ ćale , jeli tebi dobro ? ............
...........postao je starac za nedelju dana još negovoreći ništa a ja voleći samo njega nisam video ljušturu što osta pred oči od čoveka , ali sumnja koju niti jedan doktor nije hteo da mi reši još me drži , vodim ga najzad u neku privatnu kliniku ...........
.........ulazi jedva u tuš kabinu i dok stoji pokušavajući da zadrži svoje dostojanstvo ja ga perem nežno kao što ćerku u sećanju kupam a bila je beba . Okreće se i gleda očima koje sam željan celog života bio , nežne sada već svesne prolaznosti svega , pune blagosti koje je ostao dužan za života svome "sisančetu" . Znaš jedan pogled mnogo znači i fudbalsku loptu i pecanje na reci i automobilčić iz ruke i........ znaš jedno "hvala " menja ceo život i sve što je gorko bilo u njemu i najzad odrastanje staje ..................... "znaš sine nemoj da se plašiš , onog trenutka kada se rodiš smrt si prihvatio kao sastavni deo života "
znači znao je pre no što sam mu rekao , i eto opet je bio otac sa pravim rešenjem . Moj neizmerni bes prema životu i rešenju njegovim za kraj uspeo je da pomiri svojom smirenošću i nežnošću koju je eto čuvao baš za to delo , nežnost koja je bila u njemu a nije izlazila sve dok stvarno nije moglo reći se da ništa za uzvrat neočekuje zbog nje ............. iskreno , jebeno iskreno sa njegove strane .
umro je negde na rukama mojim dok je hitna probijala put do bolnice , glave položene na mojim rukama ukočenim pogledom , zadnjim kratkim udisajima .......... a ja , nisam znao biti nežan za kraj ko što je on znao ............. jebeno iskreno je ostalo u meni sa samo suzama na obrazima bez reči
Mislim da je kraj blizu , došao sam zbog oca ovde . Idem na grob njegov da se danas iskreno oprostim od njega jer godina je cela ....................
Ustvari , bio se povukao odavno iz života . Onog dana kada je sišao sa njegove ogromne terase gde je bilo njegovo carstvo . Onog dana kada je elektroniku zamenuo za tetris i ukrštene reči ........
......... ostario je u sobici pored televizora večito pišući redosled kanala na parčetu papira i dolazeći kod mene da proveri ko vata više programa . S'vremena na vreme je znao da se " zakrvi " sa ovim dudukom bezuspešno pokušavajući da u šuplje ulije nešto kako je obavezno napuštajući prostoriju znao da kaže .
eh a mir moj koji sam imao tih godina za sobom mogu zahvaliti njegovom zdravlju , čovek koji nije imao karton kod lekara , koji je sve znao bolje od njih često izvlačeći se iz situacija koje propisuju stacionarno lečenje
...............jednostavno nisam primetio da se išta dešava tu pred moje oči , a on je počeo da vene . Znaš , majka je bila večiti " problem"ona je ta koju sam stalno nosio zbog srca kod lekara . Osvedočeni bolesnik sa dugogodišnjim " stažom " I šta sad on ima tu da se gura , a izgleda da je počeo nedozvolivši sebi da da ikakvog znaka da je i njegova muška arogancija došla na sud više sile .......a došla je
...... sedim na krevet pored njega i nemir mi se uvlači u kosti , počinje priču na prečac o nekoj crnoj rupi što mi pokazuje dole na podu kaže da mu odatle duva da bacim nešto na nju jer mu smeta . Gledam na mesto koje nepostoji neću da dozvolim svesti da sumnja u njega. A onda on je opet onaj stari priča mi o svemu bez ikakvog dodira sa strahom mojim ........ ćale , jeli tebi dobro ? ............
...........postao je starac za nedelju dana još negovoreći ništa a ja voleći samo njega nisam video ljušturu što osta pred oči od čoveka , ali sumnja koju niti jedan doktor nije hteo da mi reši još me drži , vodim ga najzad u neku privatnu kliniku ...........
.........ulazi jedva u tuš kabinu i dok stoji pokušavajući da zadrži svoje dostojanstvo ja ga perem nežno kao što ćerku u sećanju kupam a bila je beba . Okreće se i gleda očima koje sam željan celog života bio , nežne sada već svesne prolaznosti svega , pune blagosti koje je ostao dužan za života svome "sisančetu" . Znaš jedan pogled mnogo znači i fudbalsku loptu i pecanje na reci i automobilčić iz ruke i........ znaš jedno "hvala " menja ceo život i sve što je gorko bilo u njemu i najzad odrastanje staje ..................... "znaš sine nemoj da se plašiš , onog trenutka kada se rodiš smrt si prihvatio kao sastavni deo života "
znači znao je pre no što sam mu rekao , i eto opet je bio otac sa pravim rešenjem . Moj neizmerni bes prema životu i rešenju njegovim za kraj uspeo je da pomiri svojom smirenošću i nežnošću koju je eto čuvao baš za to delo , nežnost koja je bila u njemu a nije izlazila sve dok stvarno nije moglo reći se da ništa za uzvrat neočekuje zbog nje ............. iskreno , jebeno iskreno sa njegove strane .
umro je negde na rukama mojim dok je hitna probijala put do bolnice , glave položene na mojim rukama ukočenim pogledom , zadnjim kratkim udisajima .......... a ja , nisam znao biti nežan za kraj ko što je on znao ............. jebeno iskreno je ostalo u meni sa samo suzama na obrazima bez reči
Mislim da je kraj blizu , došao sam zbog oca ovde . Idem na grob njegov da se danas iskreno oprostim od njega jer godina je cela ....................