ljudi moji što je on voleo vodu , onako kao dete što zna da se raduje , iskreno bez laži , onako sa onom iskrom u oku iskrom čiste ljubavi . Ma nije bilo ništa što je voleo više od toga , čak ni mene . E a bio je to strašan drug , veran odan , uvek tu . Znao je on da satima sedi , da se nepomeri za jotu i gleda te u zenicu nemo , da netrepće , glavu pomera , sve samo sa jednim jedinim ishodom .......... kada uzdahnem on zacvili . Znao je on mene kao i ja njega u dušu , a i jedan i drugi smo je uvek gledali nekako kao na dlanu onom drugome u oku , negde duboko skrivenu za druge a tako otvorenu kao na dlanu davanu , meni odnosu njemu ............
Ali ljudi moji što je on voleo vodu , više gotovo za sigurno čak i od mene , toliko da jednostavno nikada nisam ni pokušao svoj autoritet stavljati iznad te ljubavi koju gajio je prema ludoj ljubavi prema tako prostoj stvari a koja je bila obična voda . Ustvari on je bio jedna prostodušna budala , ludica mala , strašno surovog izgleda za druge za mene samo pajaca što pravio se strašan i opasan al bez ikakvog uspeha prema meni
No ipak istina je prava da je vodu više voleo no mene pa kada ga zbog toga odvedem na Tisu samo da bi u njegovoj sreći uživalo i moje srce , imam nepregledne probleme vremenske i sve druge zvane kako druga vratiti gde treba . A on neće da izađe iz vode , pravi se nevešt , divlja i skače na sve one kapljice što prave se oko njega
i onda jednoga dana , novembra meseca nekoga davnog , budala umesto drvceta bačenog od moje strane uhvati nanesenu krošnju celog drveta što matica nosi . Pa onako tvrdoglave glave vuci i vuci pa sve dalje i dalje od obale beše nošen potapan pod vodu jer sada se već grč poznat kod njih javi , pa ga voda preklapala već uveliko i sve duže pod površinom biva ...........
...........a ja sam njega voleo više no sebe , u to vreme nisam imao ni suprugu ni dete neznam kada bi bio iskren možda je nivo bio isti ko što njih volim danas tako sam njega voleo tada i skočih u mutnu vodu za džukelom onom neosetih ništa do straha da neostanem bez onog otvorenog oka
.....................................................
svakoga novembra od tada kolena mi prva jave kada zima nadolazi prava , kolena sam u njegovo ime založio tada i nije mi ni danas žao .Svakoga novembra osim jednoga kada mi je moj šampion osvojenih svih titula do tada izgubio samo tu jednu još izložbu u životu zacvilevši zadnji put gledajući u moje oči na moj uzdah upućen njemu . Uginuo mi je drug što je samo vodu više voleo no mene
bolu me kolena ljudi , setih se njega
NEIRO
Ali ljudi moji što je on voleo vodu , više gotovo za sigurno čak i od mene , toliko da jednostavno nikada nisam ni pokušao svoj autoritet stavljati iznad te ljubavi koju gajio je prema ludoj ljubavi prema tako prostoj stvari a koja je bila obična voda . Ustvari on je bio jedna prostodušna budala , ludica mala , strašno surovog izgleda za druge za mene samo pajaca što pravio se strašan i opasan al bez ikakvog uspeha prema meni
No ipak istina je prava da je vodu više voleo no mene pa kada ga zbog toga odvedem na Tisu samo da bi u njegovoj sreći uživalo i moje srce , imam nepregledne probleme vremenske i sve druge zvane kako druga vratiti gde treba . A on neće da izađe iz vode , pravi se nevešt , divlja i skače na sve one kapljice što prave se oko njega
i onda jednoga dana , novembra meseca nekoga davnog , budala umesto drvceta bačenog od moje strane uhvati nanesenu krošnju celog drveta što matica nosi . Pa onako tvrdoglave glave vuci i vuci pa sve dalje i dalje od obale beše nošen potapan pod vodu jer sada se već grč poznat kod njih javi , pa ga voda preklapala već uveliko i sve duže pod površinom biva ...........
...........a ja sam njega voleo više no sebe , u to vreme nisam imao ni suprugu ni dete neznam kada bi bio iskren možda je nivo bio isti ko što njih volim danas tako sam njega voleo tada i skočih u mutnu vodu za džukelom onom neosetih ništa do straha da neostanem bez onog otvorenog oka
.....................................................
svakoga novembra od tada kolena mi prva jave kada zima nadolazi prava , kolena sam u njegovo ime založio tada i nije mi ni danas žao .Svakoga novembra osim jednoga kada mi je moj šampion osvojenih svih titula do tada izgubio samo tu jednu još izložbu u životu zacvilevši zadnji put gledajući u moje oči na moj uzdah upućen njemu . Uginuo mi je drug što je samo vodu više voleo no mene
bolu me kolena ljudi , setih se njega
NEIRO