Ponedeljak , rano jutro krećemo za Mađarsku . Ćale keva i ja . Ja prvi put nakon skoro trideset godina prelazim granicu . Ustvari mene su u neku korpu doneli amo iz nekog Švapskog grada onog dana kada su moji prelomili - dali kući ići ili prihvatiti ponudu da iz Nemačke idu tamo kod onog Mendele
Idemo preko da mi moji već stariji roditelji daju punomoć na njihove neke crkavice što zbog sankcija nisu mogli ovde da primaju .....
Znaš , to je bio onaj dan kada sam svatio šta sve nemam u životu , to je bio onaj dan kada sam ušao podignute glave zverajući u plafon onog tržnog centra sve okrećajući se u krug neverujući čega sve tu ima . Znaš to je bio onaj dan kada sam najviše želeo da nađem jebeni otvarač za konzerve jer u mom gradu u to vreme si mogao naći samo one na palac što nabiješ modricu ovoliku ....... želeo sam onaj na leptir klasični a našao .... i plave i zelene i leptiraste i one moderne , i neke motorne i na kraju onaj za hotele sa ogromnim podnožijem i .... nisam više želeo da kupim otvarač , ........
ušli u banku stali u red pa odstupili nakon upozorenja da negazimo žutu liniju , pa završili u posebnu prostoriju kada smo spustili one torbekanje naše ko da smo išli zavese po ulicama da prodajemo i to one , ali one Rumunske ciganke što nosu kroz selo . Da u posebnu prostoriju , jer u među vremenu su one torbe neke jedinice za posebne namene pregledavale pošto su dodirnule tlo ispred samog pulte iza žute linije ..ma , znaju oni da smo mi to , ali protokol nalaže takve radnje . Mislim ja danas nešto , da su Mađari čuvali one bliznakinje u Ameriki danas niko za Bin Ladene nebi znao , ali nisu kao što nisu ni onim nesrećama rekli za postojanje protokola ali o tome neki drugi put . Tako dobijem ja neko ovlašćenje , čuj ko radovan treći ....... iz džepa dva prsta viri , crvena ......................a ja sve volem , sada sam neko imam ovlašćenje
Ma jebo ovlašćenje , uzmem ja keš pa keš pretvorim u forinte pa forinte u džep pa pravo sa matorima u štetu ........
Granica , svi poređani pred bus . Nas troje svako po jednu " krmaču " i to punu.
Ćale - na naredbu da otvori torbu onog SS oficira što su neki zvali još i carinikom , otvara onaj njegov šou ....... sijalice , otpornici tranzistori , transformatori , žice kojekakve , kontakt sprejovi , lemilice , sisaljke ......
Ja - neke šrafcigere , klješta kojekakva , stege , i još trista džižabadža što sijaju i ništa više
keva - ništa naročito ........ al zato ispod suknje žersej viri . Ko još to vuče osim nje a i nije to onaj rumunski što za kilo vegete celu rolnu namotaš , ali navika je valjda to pa čim negde preko a ti rolnu žerseja ponesi ...............
...............ma što ja ovo pišem , skroz bez veze . Okolo naokolo . Hteo sam reći da sam u ono vreme promenuo sto maraka i doneli tri krmače koječega za trideset . za Sedamdeset kupim nenčetu neki parfem i dam je kao poklon iz belog sveta
ona ga pogleda i kaže - hvala
bez osmeha , bez iskre u oku bez ikakvog znaka
i danas je stoji u ormanu
Nekada stvarno ima toliko toga što nemogu razumeti u samo jednom danu ......................
Idemo preko da mi moji već stariji roditelji daju punomoć na njihove neke crkavice što zbog sankcija nisu mogli ovde da primaju .....
Znaš , to je bio onaj dan kada sam svatio šta sve nemam u životu , to je bio onaj dan kada sam ušao podignute glave zverajući u plafon onog tržnog centra sve okrećajući se u krug neverujući čega sve tu ima . Znaš to je bio onaj dan kada sam najviše želeo da nađem jebeni otvarač za konzerve jer u mom gradu u to vreme si mogao naći samo one na palac što nabiješ modricu ovoliku ....... želeo sam onaj na leptir klasični a našao .... i plave i zelene i leptiraste i one moderne , i neke motorne i na kraju onaj za hotele sa ogromnim podnožijem i .... nisam više želeo da kupim otvarač , ........
ušli u banku stali u red pa odstupili nakon upozorenja da negazimo žutu liniju , pa završili u posebnu prostoriju kada smo spustili one torbekanje naše ko da smo išli zavese po ulicama da prodajemo i to one , ali one Rumunske ciganke što nosu kroz selo . Da u posebnu prostoriju , jer u među vremenu su one torbe neke jedinice za posebne namene pregledavale pošto su dodirnule tlo ispred samog pulte iza žute linije ..ma , znaju oni da smo mi to , ali protokol nalaže takve radnje . Mislim ja danas nešto , da su Mađari čuvali one bliznakinje u Ameriki danas niko za Bin Ladene nebi znao , ali nisu kao što nisu ni onim nesrećama rekli za postojanje protokola ali o tome neki drugi put . Tako dobijem ja neko ovlašćenje , čuj ko radovan treći ....... iz džepa dva prsta viri , crvena ......................a ja sve volem , sada sam neko imam ovlašćenje
Ma jebo ovlašćenje , uzmem ja keš pa keš pretvorim u forinte pa forinte u džep pa pravo sa matorima u štetu ........
Granica , svi poređani pred bus . Nas troje svako po jednu " krmaču " i to punu.
Ćale - na naredbu da otvori torbu onog SS oficira što su neki zvali još i carinikom , otvara onaj njegov šou ....... sijalice , otpornici tranzistori , transformatori , žice kojekakve , kontakt sprejovi , lemilice , sisaljke ......
Ja - neke šrafcigere , klješta kojekakva , stege , i još trista džižabadža što sijaju i ništa više
keva - ništa naročito ........ al zato ispod suknje žersej viri . Ko još to vuče osim nje a i nije to onaj rumunski što za kilo vegete celu rolnu namotaš , ali navika je valjda to pa čim negde preko a ti rolnu žerseja ponesi ...............
...............ma što ja ovo pišem , skroz bez veze . Okolo naokolo . Hteo sam reći da sam u ono vreme promenuo sto maraka i doneli tri krmače koječega za trideset . za Sedamdeset kupim nenčetu neki parfem i dam je kao poklon iz belog sveta
ona ga pogleda i kaže - hvala
bez osmeha , bez iskre u oku bez ikakvog znaka
i danas je stoji u ormanu
Nekada stvarno ima toliko toga što nemogu razumeti u samo jednom danu ......................