6/3/2008 - Blesav post o ljudskoj blesavosti

Stavite mi rec ,,blesavo" u funkciju imenskog predikata i promenite mi je po licima.

Ja blesava.

Ti blesav/a.

On blesav.

Ona blesava.

Mi blesavi.

Vi blesavi.

Oni blesavi.

Na kraju su svi blesavi. Zivot je jednostavan, zar ne? Ako neko nije blesav, svi ostali koji jesu blesavi smatrace da je on blesav a da su svi oni normalni, dok ce zapravo biti sasvim suprotno. To se zove uticaj vecine na pojedinca. Usamljenu jedniku koja od svoje egzistencije trazi vise. Nesto sasvim novo, sto se ne uklapa u utvrdjen kodeks zivota. Ako svi veceraju u osam sati uvece, zasto bih i ja? Ja recimo zelim da veceram u deset, a da obavezno zaspim tacno u ponoc. Ali to je blesavo, zar ne? Ne uklapa se u semu. Odskace, pravi kontrast, kao sto pravi ljubicasti kaput i zute helanke. Ako zelim da zapevam na sred ulice uz dobru pesmu koju slusam na mp3, i ako budem dovoljno odvazna da to i sprovedem u delo, svi ce me gledati kao da nisam pri cistoj svesti. Ljudi na ulici su, zaboga, previse zauzeti, uzurbani, namrsteni, ozbiljni i izgubljeni u naizgled neresivim linearnim jednacinama problema koje cesto imaju i vise od dve nepoznate, da bi mogli da pevaju ili da se bogzna kako raduju. Neko ce mozda reci, ne obaziri se na to sta ljudi pricaju, bitno je da budes svoja. E pa zelim da budem svoja i da radim ono sto zelim, ukoliko nije striktno zabranjeno, ali necu da se tim svojim zeljama izdvajam previse iz okoline. To nikada nije dobra donelo. Od davnina se zna da vecina pobedjuje, a ta vecina misli da pevanje na ulici nije pristojno, stavise da je jako nedolicno, iako zapravo, nije zabranjeno. Ili mozda i oni potajno zele da se ponasaju slobodnije, ali ih sputava previse razmisljanja, tipa ,,sta ako svi osim mene misle da je to glupo? Blesavo? Sta onda?" A zapravo nisu usamljeni u svojim mislima.

Treba pronaci onaj sitni mali unutrasnji glas koji ce nam reci da jednostavno sledimo svoje instinkte. Mrzim konzervativne ljude i uvek sam za promene, kretanje i dinamiku. Meni taj unutrasnji glasic bas tako porucuje: zivi zivot punom parom i razapetih jedara, jer nikada ne znas sta ce biti sutra". Meni u principu, sutra nije vazno, ukoliko postojim danas. Danas zivim blesavo. Volim blesavo. Tugujem blesavo. Ali ne preterujem u blesavosti. I to je najvaznije.

6/3/2008 - 16:40

6/3/2008 - 16:42

6/3/2008 - 16:45

6/3/2008 - 16:47

6/3/2008 - 16:49

6/3/2008 - 16:57

6/3/2008 - 16:58

6/3/2008 - 18:02

6/3/2008 - 18:04

6/3/2008 - 19:02

6/3/2008 - 19:07

6/3/2008 - 19:08

6/3/2008 - 19:09

6/3/2008 - 19:44

6/3/2008 - 21:15

6/3/2008 - 22:06

6/3/2008 - 22:30

6/3/2008 - 22:31

6/3/2008 - 22:32

6/3/2008 - 22:37

6/3/2008 - 23:44

6/3/2008 - 23:48

7/3/2008 - 08:28

7/3/2008 - 08:36

7/3/2008 - 10:04

7/3/2008 - 10:31

7/3/2008 - 14:05

7/3/2008 - 14:06

7/3/2008 - 14:06

7/3/2008 - 14:07

7/3/2008 - 21:51

7/3/2008 - 23:00

13/3/2008 - 19:55