16/12/2007 - Kad mi dodju bubice....

Od samog jutra sam znala da nesto nije u redu sa mnom. Jos od trenutka kada sam otvorila oci i kada su mi kroz glavu proletele misli na sinocnju rodjendansku zurku; kada sam ustala, odmakla zavese i ugledala sneg - osecala sam se potpuno bezvoljno i mrzovoljno. Uzasno me je bolela glava, a cinjenica da je nedelja, moj najomrazeniji dan, nije cinila da se imalo osecam bolje. Valjda sam sinoc popila previse soka od breskve....

Nisam ni radosno uskliknula kada sam videla sneg, sto je bilo stvarno cudno sa moje strane, i to je bio jos jedan znak da nesto, definitivno, sa mnom nije ok. Pipnem celo - nemam temperaturu, a osecam se kao da je imam, cak bi mi bilo tako lakse, jer bih imala racionalno objasnjenje za moje ponasanje i moja osecanja. Pogledam se u ogledalo, nadajuci se da cu proniknuti u svoju dusu, ali nista, samo me iste crne oci od juce posmatraju i uzvracaju mi zbunjen pogled. Spolja savrseno u redu. Ali iznutra.... praznina, haos, melanholija, jednom recju, zimska depresija.

Da je moje telo jedan grad, u njemu bi sada sigurno sve bilo sruseno, a stanovnici bi haoticno jurili ulicama i vristali na sav glas: ,,Mrzim zimu! Evakuacija!!!"

(upravo sam procitala sve sta sam napisala. Kakva gomila gluposti i tinejzerskog blebetanja! )

16/12/2007 - 17:34

16/12/2007 - 17:59

16/12/2007 - 18:11

17/12/2007 - 14:49

17/12/2007 - 15:18

17/12/2007 - 15:20

17/12/2007 - 15:22

17/12/2007 - 15:24

17/12/2007 - 15:25

17/12/2007 - 15:27

17/12/2007 - 15:28

27/12/2007 - 22:32