Dok glave nestaju u oblaku dima koji trazi sebi mesto negde ispod neonki, krece bezazleno prica. Kriza I ta sranja I tako dalje  I tako blize. Muka mi je al iskreno da me neko savetuje kako sta a kap je prelilla casu onog momenta kad iz sasvim obicne price daje neko savet u fazonu,,Velika je kriza, bez posla u pravosudju nece ostati ona zena koja je u drugom stanju!”Niko ni jednog momenta nije spomenuo kvalitet rada, ocene koje se dobijaju, ynanje koje neko poseduje I da bas zbog takvim osobina I kvaliteta neko nece ostati bez posla-vec savet kako ne ostati bez posla….Ja bih iskreno volela I potajno se nadam ( moje mesto je takvo da je manjak ljudi treba bar jos jedno da se zaposli ili dvoje) da ce se konacno sprovesti na posten nacin reforma pravosudja. Znam da bi sad moja Vinka rekla ,,E ludo jedna kad ce se to pa desiti?”ali potajno se nadam da ce se procistiti redovi I da ce konacno ostati ljudi koji ne eskiviraju, koji rade onako kako treba casno I posteno. Iskreno jeza me hvata kada slusam koliko ljudi ostaje bez posla, I koliko svi mediji trube o tome I sve je isto kao 96-97 kada su veliki giganti preko noci propali I kad je mnogo ljudi  ostalo bez posla  I kada je svaki dinar bio pravo blago…..Ja ne zelim vise ovako da zivim. Zelim bolje, hocu bolje , hocu , volim da radim  jako zelim da se nesto promeni I da bude bolje.

      Oci mi se napune suzama svaki put ali necu da se to vidi I necu da se drugi slade I likuju da sam slabic –niko nece reci emotivac vec slabic, kada osetim naelektrisanost , mucnu atmosferu, znas ono kad na kozi osecas da su svi napeti I da je potrebna samo jedna varnica I BUM . Ta naelektrisanost je I u mojoj porodici I u prodavnici kad odem kao da se trazi najmanji povod -trunka I da sve ode dodjavola. Tesno mi postaje I u grudima I na poslu  jednostavno gusi me sve ja pravim plan za promenu I nadam se al iskreno da ce se to desiti to nesto sto ce iskidati ove okove koji me sputvaju na svakom koraku.