Bolje bi bilo da danas padne kisa. Ohladi asfalt i usijane glave. Prošle nedelje dobili smo informaciju da se selimo u Beograd. U palatu pravde. O kako to gordo zvuci-Palata pravde…I tako krenu priče , zahvatila nas ova recesija, kriza, nova mreža sudova……selidba…..Pakovanje, premeštanje, zbrka, trka i tako u krug…..I sve je postalo jedan veliki krug-začarani, glupi krug i život u šablonu. Beograd ko Beograd guta sve progutaće i nas iz ,,male“ sredine. Idemo u ,,dzunglu“. Ne znam, nekako je truo osećaj u želucu, pri samoj pomisli da se uskače u mahinu veću od ove i jače od ove……..Lazu bre kad kazu ,,Nista me ne vezuje za ovaj posao, zgradu“ , ma sve su to gluposti. Ovde je sve novo, ni stolove nismo ,,razgazili“ a idemo u trulež.. Jezi mi se kosa na glavi kad shvatim da cu morati da posao koji mi je na deset minuta od kuce zamenim poslom koji je na sat i po od moje kuce. Sve me podseca na studentske dane i odlazak u ,,dzunglu“. Jedva cekam kada cu da stignem a jos vise kada cu se vratiti kuci. Ma kad vidim onu moju Kolubaru  srce mi zaigra kao da se vraćam iz Kanade a ne iz Beograda. Ovde su tri ulice i bezbroj sokaka. Mirise pecena paprika, i esencija.......drugacije mirise i kisa kad padne na asfalt….ne treba ti prevoz da bi stigao tamo gde si zacrtao. Pesaka……pa polako tabaj….. A opet kafu  u ,,Caru“ ne može ništa zameniti……Zivot je to-zbrka i konfuzija. Krug…..Tamo i ovde. Nebo i zemlja.