Neko mi rece pre neki dan ,,Stavi ruzicaste naocare, skini te zelene, videces kako ce ti svet biti lepsi.”Obidjoh sve radnje al nista, jedno veliko nista… Sve vuce na crno, braon, tamno zeleno al ruzicastog nije bilo….

     Pre nekoliko godina sve je izgledalo jednostavnije, zivot je bio jednostavan…vreme je bilo jednostavno…..Ne, nisu ovakva razmisljanja moja zato sto se vreme promenilo pa je malo zaladilo…ne…jednostavno sve se u coveku skupi I veze kao cvor …tu ne pomaze ni da prespavas-ne pomaze ni ona stara jutro je pametnije od veceri…jednostavno nista…..a gledajuci duboko, duboko u dubini duse I tamo levo od samog dna srca nije to depresija….vec jednostavno znak da treba menjati sve iz korena….znak da treba napraviti rez, dubok,surov, hladan,  bez emocija –precizan…..i niposto ne praviti osvrt na ono sto je bilo…na ono sto ce biti vec prepustiti se vremenu sadasnjem, odmah,  hitro….

    Nema nista gore od situacije kad osetis da si prazan….kad ti nedostaju ljudi kojih vise nema….kad ti nedostaje lepa rec, uteha, dobar savet.Kad se nadjes u bezizlaznoj situaciji I kad vise ne pomazu ni one male stvari…kada puna do vrha sa baloncicima mirisne Magnolije…..solja kafe I sedenje u velikoj bastenskoj stolici….kad ti I omiljena muzika postaje dosadna, daleka….jednostavno osetis, I od tog osecaja ti se jezi celo telo, I sve vristi, urla….pulsira….promena…hitna promena…ma ajde sve iz pocetka….kreni dalje…..moras, moras dalje……smanji te  emocije, zasto ih pokazujes toliko….razmisli sta hoces, sta zelis …al pozuri jer zivot je jedan…I ne znas sta ce biti sutra….

     Ja ne znam sta ce biti sutra….znam sta je bilo….