On živi u malom selu nadomak našeg grada. Rođen je u Mostaru, tamo je završio osnovnu školu, kada se zaratilo došao je u Srbiju sa roditeljima. Fino su se snašli, vredna je to porodica. Mi smo se upoznali na poslu. On je bio naš pripravnik. U početku se naše viđanje i nazovi druženjeje svodilo samo na dobro jutro, zdravo, vidimo se....Naše prijateljstvo i druženje počelo je sasvim slučajno. Njemu je bila potrebna pomoć oko kompa, tu sam se slučajno zatekla i krenula je priča. Završio je srednju kao i ja.  Ali nismo se tada poznavali, i pored njegovog truda da mi objasni sa kim se družio, nisam se mogla setiti njega iz tog perioda. Eto prošlo je više od deset godina, završili studije i sreli smo se na drugoj strani. Odlazili smo na kafu, doručak, skoro svako jutro. Volela sam da slušam njegove priče o periodu kada je živeo u Mostaru kakve je nestašluke pravio, kako je bio dobar košarkaš , i kako je rat sve upropastio: njegove snove, nadu u bolje sutra, sve se za tren pretvorilo u prah, kako mu je smetalo kada ga ovde u Srbiji zovu ,,Izbeglice!"pojedini i psuju ,,majku izbegličku"ect. Ja nemam rođenog brata, ali on mi je kao brat, i u dobru i u zlu kad god mi nešto zatreba, kad nemam s kim da popričam o poslu, i kada mi je glava puna različitih gluposti koje ne možete da izbegnete, znam koga zovem. Mog prijatelja Aleksandra koga sam prekrstila u Macko. Bilo mi je veoma teško kada nas je napustio i otišao ( sada radi u Beogradu u jednom ministarstvu). I dalje se redovno čujemo telefonom, SMS-om, ali nestao je delić mene kada je on otišao. Naravno tu su i druge kolege, i dalje je tu puno šale i smeha, ali, ali...nije to to. Naš novi pripravnik kaže(obraća se našoj grupi od šest članova),,Kako možete da patite za nekim ko je otišao, život ide dalje vi ga često pominjete, kako vam ne dosadi? Otišao je pa šta?" Svi smo se pogledali, svaki komentar je bio suvišan. Prosto to se ne može opisati. Gde je mali kolektiv, ljudi su upućeni jedni na druge, radimo veoma ozbiljan posao kada nešto treba svi su tu da priskoče u pomoć, da te posavetuju, a to puno znači. Drago mi je što se kolektiv podmladjuje i dolaze neki novi klinci, ali kako moj drugar Macko kaže: ,,Nema tu duše, nema".