Belgrade Time
Tako se lepo osećam ovoga jutra. Razlog-ništa posebno mi se nije dogodilo. Jednostavno. Lepo, sunčano jutro. Milina. Ništa lepše. Sivi oblaci, mokri trotoari, baruštine na kolovozu, sve je to uticalo da se moje raspoloženje kreće na skali od 1-5, a jutros je čista 10. Meni malo treba da se oraspoložim ali isto tako malo mi treba i da odletim u totalni aut. Ali ovo sunce, pa i ljudi su mi nekako drugačiji, mislim da su malo i oni raspoloženiji nego prethodnih jutara. Javio mi se i moj dobar prijatelj jutros keže: ,,E idem uz Slaviju, a ono toplo, sunce mi udara u oči, ali mi ne smeta, znaš kako je lepo. Idem ka poslu, e a ne ide mi se". Jutros mi ne smeta ništa. Nema veze što su prozori na ofisu umrljani kišom i pepelom, nema veze što mi je sto pun predmeta, ma nema veze, meni je lepo.
Stvarnost je i lepa i surova