Necu se sluziti pogrdnim recima, al tako bi slatko jednu rafalnu paljbu psovki izrucila…

    Vise od godinu dana prebiram po svojoj glavi, pretresam, postavljam bezbroj pitanja-da li sam pogresila? Zasto sam to uradila? Otisla bez pozdrava, u inat izbrisala brojeve telefona, u sirokom luku obilazila pojedine delove grada jer nisam zelela a ni htela da te sretnem prijatelju  ….jer za mene je prica bila zavrsena-ne zasnivam prijateljstva,  veze na lazima kao ti…. Ne mozes se kleti u nesto sto nemas. Busao si se u grudi, da imas dusu, mene je spasla moja intuicija I sam Bog koji mi je otvorio oci I ono nesto sto sto samo zena oseti, ono nesto u dusi na dnu srca gde se taloze svi promasaji, gorke kapljice, pepeo prijatelja koji su se nekada tako zvali,Ja sam gorkih kapljica  u svom  zivotu mnogo popila, I ne dam  citaj-  ne dam vise da se taloze gotovo je………. I dalje sam iskrena I bicu, iako me je upravo ta moja iskrenost  bezbroj puta kostala u zivotu I nemam vise dukata za bacanje….jer se svaki otkidaso od moje duse…..Ali moje vreme je doslo, rasciscen je teren za nove pobede I uspehe I ostala je sva gorcina iza mene, a ispred , e prijatelju moj ispred mene je zivot nesto sto ti nikada neces imati…….ja imam sve. Ponos, srecu, ljubav, nadu I veru u bolja vremena , koja ni mene nece zaobici, znam da nece…..