March 23, 2009
Kad su cvetale trešnje

 

 

  Sećam se, tog čarobnog mirisa, vetra koji je miris terao u nos, kijali smo. Dvorište, stara babina  kuća i trešnje na kapiji. Izmešane, divlje i pitome, a kapija stara srpska- dvokrilna, teška. Miris cveta trešanja mešao se sa mirisom hleba  iz crepulje...Peli smo se na istu preko starog bureta, skakali i tako u nedogled dok se ne začuje vika ,,Silazite grom vas spalio divljački, došli iz grada pa tu đipate ko nesumanuti!"-bila je to naša voljena baba laka joj zemlja.

   A kad bi trešnja rodila e to je bila pesma, u isti mah jeli smo i divlje krv crvene sitne , crvene, žute, prošarane , mirisne....

 

Objavio mnjradovic u 12:55 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (2) | Pošalji komentar